Mladi i klimatske promene: Emocije obeležene strahom, neizvesnošću i osećajem bespomoćnosti

Kada mladi ljudi razmišljaju o svojoj budućnosti u svetu koji je sve više pogođen klimatskim promenama, njihove emocije su pretežno obeležene strahom, neizvesnošću i osećajem bespomoćnosti.

Istraživanje sprovedeno među 1127 učenika u Srbiji, starosti od 11 do 18 godina, otkriva upravo tu emocionalnu dimenziju koja često ostaje u senci naučnih analiza klimatske krize.

Rezultati pokazuju da gotovo polovina ispitanika, tačnije 48.5%, oseća izrazito negativne emocije poput anksioznosti, zabrinutosti i pesimizma kada razmišljaju o tome kako će izgledati njihova budućnost u svetu pogođenom klimatskim promenama.

Ovo nije iznenađujuće ako uzmemo u obzir svakodnevno izveštavanje o ekstremnim vremenskim uslovima, rastućim temperaturama i ekološkim katastrofama koje su postale deo realnosti mnogih zemalja.

Mladi, suočeni s ovom lavinom informacija, ne vide jasan izlaz, a njihova percepcija budućnosti je obojena strahom i osećajem da će se suočiti sa svetom u kojem su stvari izmakle kontroli.

Među starijim tinejdžerima, devojke su značajno više pesimistične od svojih muških vršnjaka kada razmišljanju o klimatskim promenama

Posebno je zabrinjavajuće to što se sa godinama ovaj pesimizam produbljuje. Mlađi učenici, uzrasta od 11 do 14 godina, i dalje često pokazuju neodlučnost ili neutralnost u vezi sa svojim osećanjima prema klimatskim promenama. Oni možda nisu u potpunosti svesni razmera problema ili ih jednostavno nisu do sada dovoljno izlagali informacijama o klimatskoj krizi.

Međutim, stariji adolescenti, uzrasta od 15 do 18 godina, pokazuju jasnije i dublje ukorenjene negativne emocije, naročito devojke, koje su, kako istraživanje pokazuje, značajno pesimističnije od svojih muških vršnjaka. Do osamnaeste godine, čak 78.1% devojaka izjavilo je da oseća intenzivnu zabrinutost i tugu kada razmišlja o svojoj budućnosti pod klimatskim promenama, nasuprot 58,5% momaka.

Ovi emocionalni odgovori jasno odražavaju osećaj neizvesnosti koji preplavljuje mlade dok se suočavaju sa realnošću klimatskih promena. Strah od nepoznatog, osećaj da su ekološki problemi preveliki i da oni kao pojedinci nemaju moć da naprave promenu, samo dodatno povećavaju ovu emocionalnu krizu.

Mnogi mladi se osećaju kao da je svet koji ih čeka već unapred osuđen na propast, što stvara osećaj bespomoćnosti i demotiviše ih da aktivno deluju.

S druge strane, pozitivne emocije, kao što su optimizam i uzbuđenje, su retke među mladima. Samo 3,4% učenika izjavilo je da oseća pozitivna osećanja prema budućnosti, što ukazuje na duboku krizu poverenja u sposobnost društva da reši ovaj globalni problem. Dečaci u ranom uzrastu češće su izražavali optimizam u vezi sa klimatskim promenama, ali taj optimizam opada sa godinama, i do kraja adolescencije gotovo svi mladi dele slične brige i strahove.

Obrazovanje treba da nauči mlade o klimatskim promenama, ali i da uzme u obzir emocionalni teret koje one proizvode

Klimatske promene ne predstavljaju samo ekološki problem, već i egzistencijalni izazov za mlade.

Osećaj neizvesnosti oko budućnosti postaje centralna tema njihovog emocionalnog iskustva, jer shvataju da svet u kojem odrastaju neće biti isti svet kakav su poznavale prethodne generacije.

S jedne strane, informacije koje dobijaju o klimatskoj krizi ih teraju da prepoznaju ozbiljnost situacije, ali s druge strane, te iste informacije često izazivaju osećaj da je budućnost već unapred određena i da nema dovoljno prostora za pozitivne promene.

Zaključak ovog istraživanja jasno naglašava koliko je važno osvetliti emocionalni teret koji klimatske promene donose mladima. Dok se svet sve više fokusira na naučne aspekte ove krize, ne smemo zaboraviti da su mladi suočeni sa emocionalnim posledicama koje mogu ozbiljno ugroziti njihovo mentalno zdravlje i sposobnost da se bore za bolju budućnost.

Zbog toga je ključno razviti obrazovne programe koji ne samo da informišu mlade o naučnim činjenicama, već im pružaju i emocionalnu podršku dok se suočavaju sa strahovima u vezi s klimatskim promenama.

Na kraju, nada ipak postoji. Uprkos preovlađujućem pesimizmu, mladi i dalje imaju potencijal da preokrenu tok klimatske krize – ali samo ako im društvo pruži potrebne alate i podršku. Holistički pristup obrazovanju o klimatskim promenama, koji kombinuje naučna znanja s emocionalnim veštinama, ključan je za osnaživanje mladih da se suoče s izazovima budućnosti i pronađu svoju ulogu u stvaranju održivijeg sveta.