Mladi su zavisni od brze hrane i energetskih napitaka
U Srbiji svako treće dete spada u kategoriju predgojaznih, a mnogi od njih imaju povišen pritisak i poremećaj regulacije šećera.
Podeli vest:
Koliko god je razvoj nauke doneo mnogo toga dobrog čovečanstvu, izazvao je i niz problema. Ubrzan način života, sve manje vremena za porodicu, ali i sebe, dovelo je do povećane upotrebe namirnica koje ne spadaju u tzv. zdravu hranu. Za decu je danas imperativ upotreba „brze hrane” poznatih brendova, gaziranih sokova, a tu je i sve veće konzumiranje energetskih pića i njihovo mešanje sa alkoholom. Posledice ovakve ishrane su već vidljive. U Srbiji svako treće dete spada u kategoriju predgojaznih, mnogi od njih imaju povišen pritisak i poremećaj regulacije šećera, a kod devojčica se, zbog ovakvog načina života, sve češće javljaju policistični jajnici i kao posledica insulinska rezistencija. Ako neuravnoteženoj ishrani dodamo fizičku neaktivnost, pretpostavlja se da ćemo do 2030. godine imati više od 50 odsto gojaznih.
Kakva je to ishrana koja dovodi do ovakvih posledica? Prof. dr Veroslava Stanković, dijetolog, kaže da je, pre svega, to hrana koja sadrži „prazne kalorije”, veliku količinu skrivenih šećera i soli, a minimalno vitamina, minerala, dijetnih vlakana.
U „brzu hranu” spadaju hamburgeri, pice, pohovani pileći bataci… Ovu hranu karakteriše prisustvo belog brašna koje je lako svarljivo, ali sa visokim glikemijskim indeksom, bez drugih nutritivnih karakteristika. Visok glikemijski indeks dovodi do naglog skoka šećera, posledica toga je povećano lučenje insulina, što dovodi do pada šećera, povećane potrebe za slatkom hranom. Onda se ulazi u začarani krug upotrebe šećera. Posledica toga je gojaznost, hipertrigliceridemija i dijabetes tipa dva, koji je do pre desetak godina bio samo karakterističan za gojazne odrasle osobe.
– Tu su i skrivene soli koje se upotrebljavaju za pripremu svih dodataka ovakvom obroku (mesu, hlebu, začinima). Opšte je poznato da je natrijum-hlorid (kuhinjska so) uzrok hipertenzije. Dnevna preporuka na populacionom nivou je šest grama, to jest jedna kafena kašičica soli na dan. Današnja omladina kroz ovakve obroke, grickalice, ali i različite napitke, unosi i tri puta veću količinu soli, pa nije ni čudo što se već u predškolskom uzrastu javlja hipertenzija koja mora da se leči medikamentozno. Problem su i zasićene masti i transmasne kiseline koje se unose zbog prženja hrane i upotrebom testa, za čiju pripremu se upotrebljavaju biljni margarini, koji su najveći izvor transmasnih kiselina. Ove masne kiseline su uzročnici ateroskleroze i svih kardiovaskularnih bolesti. Pohovana piletina i pomfrit, omiljeni obrok mladih, prži se u „dubokom” ulju koje se ne menja često, a posledica toga je nastajanje jedinjenja koja su kancerogena. Dugotrajna upotreba ovakve hrane može da dovede i do pojave karcinoma, možda ne odmah u tinejdžerskom dobu – pojašnjava dr Stanković.
Popularni napici su gusti i gazirani sokovi, kao i energetska pića, koje karakterišu prisustvo velike količine šećera, glukoze i fruktoze. U njima su prisutne, kaže dr Stanković, zamene za šećer: aspartami, manitol, stevija, kokosov šećer, agava sirup. Mnoge od ovih zamena stvarno imaju glikemijski indeks nula, ali mnogi od njih imaju i štetne efekte ako se unesu u većoj količini.
– Razni energetski napici sadrže kofein koji ima dejstvo na centralni nervni sistem i dovodi do prenadraženosti, nervoze, ali i zavisnosti. Ukoliko se konzumiraju u večernjim satima mogu da dovedu od budnosti u toku noći, čime se smanjuje lučenje melatonina, a povećava sekrecija kortizola, što dovodi do gojaznosti, ali i samostalno kortizol je hiperglikemik, pa dugotrajna upotreba energetskih pića dovodi do dijabetesa tip dva. Tu je i taurin, aminokiselina koja ima veoma velike koristi za naš organizam. Međutim, neke studije su pokazale da kombinacija kofeina i taurina u energetskim pićima može da dovede do iznenadne smrti kod osoba koje konzumiraju ove napitke. Vitamin Be-1 učestvuje u metabolizmu svih makronutrijenata (ugljenih hidrata, masti i proteina). Ova funkcija uz veliku količinu ugljenih hidrata u energetskim pićima dodatno povećava nivo glikemije i dovodi do poremećaja metabolizma glikoze – dodaje dr Stanković.
Osim ovakvog načina ishrane povećanju hroničnih nezaraznih bolesti doprinosi i fizička neaktivnost, koja dovodi do smanjene osetljivosti mišića i jetre na šećer (insulinska rezistencija), hipertenzije, gojaznosti, dijabetesa tip dva i prerane smrti.
Podeli vest:
