Na listu RFZO za lečenje HIV-a stavljeno još pet lekova

Kako navodi Dragana Janković Antić, na listi je ukupno 26 lekova za lečenje HIV-a.

„Na listi je 26 lekova za lečenje, dominatni su novi lekovi za antiretrovirusnu terapiju, kombinovani preparati sa različitim mehanizmom delovanje da bi se pacijentima omogućio kvalitatan život“, navela je Janković Antićeva na konferenciji za medije posvećenoj unapređenju lečenja HIV infekcije.

Ukazala je da upravo objavljena lista donosi veliki pomak u lečenju HIV-a i istakla da su novi lekovi doneli veliki pomak u lečenju HIV infekcije, tako da to više nije smrtonosna infekcija, već pacijenti, uz odgovorno ponašanje i terapiju, mogu dugo i kvalitetno da se žive.

Janković Antićeva je istakla da je i pre novih lekova lečenje HIV-a bilo uspešno, a da su 2018. uvedena dva efikasna, kombinovana preparata.

„Ovo je nastavak kontinuirane saradnje, komunikacije sa udruženjima, pratimo preporuke struke i realizuje se ono što je potrebno. Potpuno je razumevanje da je neophodno da bude mnogo lekova zbog prirode infekcije, čestih mutacija. Lekari moraju na to da odreaguju, a mi da im ostavimo mogućnost adekvatne terapije“, rekla je Janković Antićeva.

Naglasila je da su lekovi za antiretrovirusnu terapiju prioritetni, ali da to nije jedino što RFZO obezbeđuje, već da se obezbeđuju i lekovi za komorbiditete.

„Trenutno je 2.600 pacijenata na terapiji koja se finansira iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ali iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se i testiranja, dijagnostika i sve drugo što je potrebno. Potpuno smo otvoreni. U ovom trenutku nemamo lekova na čekanju, da je za njih podnet zahtev, niti da je stiglo mišljenje republičke stručne komisije“, poručila je Janković Antićeva.

Ranin: Na nama lekarima je da pravilno rasporedimo nove lekove

Načelnik odeljenja za HIV i AIDS Kliničkog centra Srbije dr Jovan Ranin istakao je da se nikada nije desila takva podrška RFZO da pet lekova dođe na listu.

Kako je rekao, tom vešću su čak i kolege lekari iz Evrope bili zaprepašćeni.

„Sada je na nama, lekarima, da pravilno rasporedimo te preparate kako bi svaki od tih novih lekova koji su se našli na listi našao svog pacijenta. Mislim da ima mesta za sve, za nekoga manje, za nekoga više“, rekao je Ranin.

Poručio je da se u Srbiji svake godine otkrije 200-250 novozaraženih osoba, a da je procena da ima još 1.000-1.500 neotkrivenih slučajeva AIDS-a.

U Srbiji na terapiji 2.600 zaraženih, još 600 njih se ne leči

Takođe, istakao je da, pored 2.600 onih koji se leče, ima još 600 zaraženih koji se ne leče i izrazio nadu da će ih stavljanje novih lekova na listu privoleti na lečenje.

„Cilj je da 2030. godine ne bude novozaraženih od HIV-a“, poručio je Ranin.

Naglasio je da je svaki njihov pacijent drugačiji – od uzrasta, pola, kao i svega drugog, i da je zato ključna personalizacija terapije, prilagoditi je svakom pacijentu i sagledati sve njihove komorbiditete, psihičko stanje i drugo.

„Ali definitivno se sve vrti oko patogenetske terapije. Epidemiološki značaj antiretrovirusnih lekova je podjednako značajan, jer pomažući ljudima koji žive sa HIV-om, mi ih činimo neprenosiocima, jer oni nemaju virus u krvi, niti u drugim ljudskim materijalima, tako da ne mogu preneti infekciju. Dakle, s jedne strane pomažemo njima, ali s druge strane, SIDA se ne prenosi, pa sa druge strane pomažemo društvu“, rekao je Ranin.

Istakao je da zaražene osobe čine zapošljivim, zdravim, da oni mogu da imaju potomstvo, pa doprinose društvu, a takođe ne mogu da šire epidemiju.

Objasnio je i da je apsolutno moguće da roditelji zaraženi HIV-om imaju potomstvo i da se do sada nije desio slučaj da im se rodi beba zaražena HIV-om, čak i prethodnih godina kada terapije nisu bile tako savremene.

Ranin je naveo da je najčešći slučaj da je samo jedan od roditelja HIV pozitivan.

Jevtović: Više od 70 odsto zaraženih reklo da bi im značila podrška psihologa

Psiholog u Potentu i glavni anketar istraživanja Jelena Jevtović rekla je da je dosta ljudi koji žive sa HIV-om izrazilo želju da nastavi saradnju u vidu psihološke podrške i psihološkog savetovanja.

„Više od 70 odsto njih je reklo da bi im značila podrška psihologa“, navela je Jevtovićeva.

Poručila je i da su među zaraženima česti slučajevi samoubistva i pokušaja samoubistva, a da su česti i depresija, anksioznost, problemi sa fokusom, sa pažnjom, koncentracijom, pamćenjem, kao i problemi sa libidom.