Počela testiranja leka koji bi mogao omogućiti rast novih zuba

Za razliku od gmizavaca i riba, koji obično redovno menjuju svoje zube, široko je prihvaćeno da ljudima i većini drugih sisara rastu samo mlečni, a potom stalni zubi i da se tu ciklus nicanja zuba završava.

Ali ispod naših desni su uspavani pupoljci treće generacije, kaže dr Katsu Takahashi, šef oralne hirurgije u bolnici Kitano Instituta za medicinska istraživanja u Osaki.

Njegov tim je pokrenuo klinička ispitivanja u Univerzitetskoj bolnici Kjoto u oktobru, dajući eksperimentalni lek odraslim ispitanicima za koji kažu da ima potencijal da ubrza rast ovih skrivenih zuba.

To je tehnologija „potpuno nova“ u svetu, rekao je Takahaši za AFP.

Protetski tretmani koji se koriste za zube izgubljene zbog karijesa, bolesti ili povreda često se smatraju skupim i invazivnim.

Dakle, „obnavljanje prirodnih zuba definitivno ima svoje prednosti“, rekao je Takahaši, vodeći istraživač projekta.

Testovi na miševima i tvorovima ukazuju na to da blokiranje proteina zvanog USAG-1 može da probudi treći set zuba, a istraživači su objavili laboratorijske fotografije izraslih zuba kod životinja.

U studiji objavljenoj prošle godine, tim je rekao da je njihov „tretman antitelima kod miševa efikasan za regeneraciju zuba i može biti proboj u lečenju anomalija zuba kod ljudi“.

Za sada, stomatolozi daju prioritet potrebama pacijenata kojima od rođenja nedostaje šest ili više stalnih zuba.

Kaže se da ovo nasledno stanje pogađa oko 0,1 odsto ljudi, koji mogu imati ozbiljne probleme sa žvakanjem, a u Japanu često većinu svoje adolescencije provode noseći masku za lice kako bi sakrili velike prazne prostore u ustima, rekao je Takahaši.

Lek je stoga prvenstveno namenjen deci, a istraživači žele da ga učine dostupnim već 2030. godine.

Angrai Kang, profesor stomatologije na Univerzitetu Kvin Mari u Londonu, zna samo za još jedan tim koji teži sličnom cilju upotrebe antitela za ponovno izrastanje i regeneraciju zuba.

„Rekao bih da grupa Takahaši prednjači“, rekao je za AFP stručnjak za imunotehnologiju, koji nije povezan sa japanskim istraživanjem.

Takahašijev rad je „uzbudljiv i vredan njegovog praćenja“, rekao je Kang, delom zato što se lek protiv antitela koji cilja na protein skoro identičan USAG-1 već koristi za lečenje osteoporoze.

„Trka za regeneraciju ljudskih zuba nije kratak sprint, već po analogiji skup uzastopnih ultramaratona“, rekao je on.

„Ovo je samo početak“

Čengfri Cang, klinički profesor endodoncije na Univerzitetu u Hong Kongu, rekao je da je Takahašijeva metoda „inovativna i ima potencijal“.

„Tvrdnja da ljudi poseduju latentne zubne pupoljke koji mogu da proizvedu treći set zuba je i revolucionarna i kontroverzna“, rekao je on za AFP.

Takođe je upozorio da se „ishodi primećeni kod životinja ne prenose uvek direktno na ljude”.

Rezultati eksperimenata na životinjama postavljaju „pitanja o tome da li bi regenerisani zubi mogli funkcionalno i estetski zameniti zube koji nedostaju“, dodao je Cang.

Samouvereni Takahaši tvrdi da se lokacija novog zuba u ustima može kontrolisati, ako ne i precizno odrediti, mestom ubrizgavanja leka.

A ako raste na pogrešnom mestu, može se premestiti ortodoncijom ili transplantacijom, rekao je on.

U prvom kliničkom ispitivanju ne učestvuje nijedan mladi pacijent sa urođenim poremećajem, jer je glavni cilj testiranje bezbednosti leka, a ne njegove efikasnosti.

Dakle, za sada su učesnici zdrave odrasle osobe koje su izgubile barem jedan postojeći zub.

I dok regeneracija zuba ovog puta nije izričiti cilj suđenja, male su šanse da bi se to ipak moglo desiti ispitanicima, rekao je Takahaši.

Ako je tako, istraživači će potvrditi da lek može biti efikasan za one sa stečenim bezubostima – što bi bio medicinski trijumf.

Ovo bi mogla biti posebno važna vest za Japan, koji ima drugu najstariju populaciju na svetu.

Podaci ministarstva zdravlja pokazuju da više od 90 odsto ljudi starijih od 75 godina u Japanu ima najmanje jedan zub, prenosi Science Alert.