Od toga kako se dete hrani u najranijem uzrastu zavisi kakav će odnos kasnije imati prema sopstvenoj ishrani. A izbalansirana i kvalitetna ishrana preduslov je za dobro zdravlje. Međutim, nije malo dece koja slabo jedu ili se pak prejedaju i postaju gojazna. Zašto dolazi do tih krajnosti, da li se iza problema sa ishranom ponekad kriju emocionalni problemi koje dete ima?
Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ saopštio je da je u Srbiji, od početka godine, prijavljeno 1.348 potvrđenih slučajeva velikog kašlja.
U odnosu na 1950. deca danas jedu 25 puta više slatkiša i uzimaju otprilike 30 puta više gaziranih pića. Za mališane, slatkiši su poput magneta – pored dobrog ukusa, šećer im obezbeđuje energiju neophodnu za svakodnevne fizičke aktivnosti i igru. Ali, koja količina šećera je njima dnevno potrebna?
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je organizovao dolazak tima lekara iz Londona koji će u Beogradu petak i subotu, 26. i 27. aprila, obaviti transplantaciju bubrega kod dvoje dece u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.
Minimalna invazivna hirurgija je zlatni standard hirurgije, kažu lekari, a njena budućnost je robotska hirurgija. Više od 500 stručnjaka iz celog sveta okupili su se u Nišu na drugom kongresu minimalne invazivne hirurgije, neki od njih isprobali su robote koji nisu zamena za lekare već pomoć.
U Vojno-medicinskoj akademiji urađena je prva intervencija rekonstrukcije dojke nakon mastektomije inovativnim tkivnim ekspanderom. Operaciju je izveo načelnik za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA pukovnik prof. dr Nenad Stepić.
Gas azot-suboksid se osim u medicini koristi u prehrambenoj i motornoj industriji. Postao je popularan i na pojedinim žurkama kao „gas smejavac“. Lako je dostupan, a zdravstveni radnici objašnjavaju da je opasan iz više razloga. Moguća je i zavisnost.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio je danas da je u Srbiji do 14. aprila registrovano 59 slučajeva malih boginja, od kojih su 44 u Beogradu.
U Srbiji zvanično 773.000 ljudi boluje od dijabetesa, u Beogradu je 2020. godine registrovano 80.082 osobe, dok procenat nedijagnostikovanih slučajeva iznosi 39,3 odsto, pokazuje poslednje istraživanje o šećernoj bolesti.
Vađenje umnjaka predstavlja jedan od najčešćih hirurških zahvata u stomatologiji. Umnjaci, poznati i kao treći molari, poslednji su zubi koji niču u ustima, obično između 17. i 25. godine života.
Letnje temperature u aprilu nekome prijaju, a nekome ne. Mnogi se žale na malaksalost, nesanicu i nervozu a tu su i problemi koje izzaivaju prolećne alergije. I danas i sutra – u pojedinim delovima zemlje temperatura će prelaziti 30 stepeni.
Rizik od ujeda krpelja i razvoja lajmske bolesti zavisi od mnogih faktora kao što su geografska lokacija, godišnje doba, vrsta krpelja i koliko dugo je krpelj bio pričvršćen za kožu.
Zbog leta usred proleća neki su umorni, malaksali, varira im pritisak i imaju niz drugih zdravstvenih tegoba. Na te promene reaguju i deca, a o tome koje su najčešće zdravstvene tegobe zbog kojih ih roditelji dovode na pregled, govorila je dr Snežana Rsovac iz Dečje klinike u Tiršovoj.
Na predlog Katedre za hirurgiju sa anesteziologijom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u Srbiju je doputovao doktor Majron Švarc, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za transplantaciju jetre u najvećoj bolnici u Njujorku.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da će država, svesna značaja podrške koju pruža obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama, nastaviti da radi na jačanju te pomoći.
Poremećaji ishrane i gojaznost su tema drugog Nacionalnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem koji nosi naziv „Od razumevanja do izlečenja“ što je najvažnija poruka u borbi protiv ovih, sve češćih, problema koji se javljaju u periodu adolescencije.
Procenjuje se da u svetu sa Parkinsonovom bolešću živi oko 6,1 milion ljudi, a u Srbiji oko 15.000. Šta je izaziva, kako se leči i koje su nove metode u borbi sa tom bolešću, uoči Svetskog dana Parkinsonove bolesti, govorila profesorka Marina Svetel sa Klinike za neurologiju, Kliničkog centra Srbije.
Ishrana bogata ribom poput sardina ili drugih malih vrsta riba umesto crvenog mesa mogla bi da spreči do 750.000 prevremenih smrti do 2050, pošto bi se smanjio broj pacijenata od moždanog udara ili raka debelog creva.
Svako treće dete u Srbiji je gojazno, a predviđa se da će broj mladih sa prekomernom težinom rasti pet odsto svake godine u narednoj deceniji. Edukacija i podizanje svesti, uz dodatni angažman roditelja i društva, ključ su za suprotstavljanje toj pošasti 21. veka, poručuju lekari.
Muškarcu iz Srbije uspešno su o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje transplantirana pluća u bolnici u Budimpešti gde se trenutno oporavlja od zahvata koji je trajao 10 sati.
