Sve više maloletnika konzumira alkohol: Novi trend među decom, piju takmičarski-brzo, mešaju pića
Svaki drugi petnaestogodišnjak u Srbiji probao je alkohol, a sedam odsto njih ga redovno konzumira, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Piju i mlađi, a posebno zabrinjava što se starosna granica stalno snižava i što je sve više devojčica koje piju.
Nedavno je čak 12 maloletnika, mlađih od 15 godina završilo na VMA zbog trovanja, a neki su imali čak 2,8 promila alkohola u krvi. Nameće se pitanje kako maloletnici nađu put do alkohola, ako se zna da je po zakonu zabranjena njegova prodaja i točenje maloletnim licima?
Deca koja su počela da izlaze to rade po kafićima, ali alkohol konzumiraju i kod kuće u prisustvu roditelja i na porodičnim okupljanjima. Često se može videti da roditelji daju maloj deci da piju pivo, čak i žestoka pića.
Posebno brine podatak da sve više devojčice piju, a taj trend je zabeležen posle pandemije koronavirusa. Karakteristično za tinejdžere danas piju takmičarski, u kratkom vremenskom periodu ispijaju dosta pića, mešaju alkohol.
Lekari upozoravaju da je alkohol psihiaktivna supstanca, da ne postoji bezbedna količina kada je mozak mladih u pitanju. Mladi, čak nisu ni svesni koliko je štetan, ali to je u skladu sa njihovom nezrelošću i uzrastom. Odgovornost je na odraslima, koji to ne vide kao ozbiljan problem.
Brzo piju, mešaju pića
Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje kaže da je među tinejdžerima u Srbiji, ali i širom sveta, danas popularan trend brzog, nekontrolisanog ispijanja alkohola i mešanja pića. Cilj je da se što brže „obeznane od pića“.
„To je novi trend koji se uklopa u čitav spektar autodestruktivnih ponašanja- pijenje po takmičarskom tipu, neka vrsta izazova. Taj trend se primio među tinejdžerima jer su nezreli, čeznu za uzbuđenjima i na taj način dižu nivo adrenalina. To je destruktivan način pijenja, jer rizikuju život zbog toksičnog dejstva alkohola“, naveo je Mladenović za Euronews Srbija.
Dodaje da je posebno poražavajuće što tri odsto dečaka i devojčica uzrasta od 16 godina piju svakodnevno. Navodi da su mladi danas praktično pretrpani informacijama i mozak je navikao da se stalno nešto novo dešava, stalno traže stimulanse spolja, ne mogu da se koncentrišu na bilo šta.
„Tačnije mladim ljudima je dosadno, a dosadno im je i da uzmu knjgu i čitaju. Dugo se bavim psihoterapijom i skoro je nemoguće naći srednjoškolca koji je pročitao dve ili tri knjige. Uglavnom traže na internetu, skraćene verzije koje im koriste za pismene zadatke. Rekao bih da je dosada ključni problem, a dosada se javlja kad imamo nezrelost“, pojašnjava Mladenović.
Najmlađi pacijent koji je lečen od alkoholizma u Klinici za bolesti zavisnosti imao je svega 12 godina. Mladenović kaže da to ne znači da nema i mlađih zavisnika, ali se u njihovu ustanovu primaju tinejdžeri od 12 do 18 godina. Najugroženija je kategorija mladih od 15, 16, 17, 18 godina.
„Najčešće nam se javljaju mladi uzrasta od 15 do 18 godina. To je uzrast srednje škole, kada oni često napuštaju školu i prave puno problema- sebi, ali i roditeljima. U tom adolescentnom periodu oni traže sebe, traže adrenalinski izazov, a među njima je i brzo ispijanje alkohola“, ističe Mladenović.
Napominje da treba praviti razliku između zloupotreba alkohola i zavisnosti. Kod tinejdžeri koji su preterali sa alkoholom na žurci i završili na VMA na ispiranju, reč je o zloupotrebi alkohola.
„Ne mora da znači da su oni bili zavisni. Oni su otišli na slavlje i ubili se od alkohola. To se zove zloupotreba, ne znači da su zavisnici. Zavisnost se definiše preko ponavljanja upotrebe i preko niza drugih kriterijuma. Deca koja dolaze kod nas, uglavnom je to kombinacija alkohola, marihuane, kocke. Znači sve ono što čini život uzbudljivim“, rekao je Mladenović.
Kako alkohol utiče na mozak u razvoju
Istraživanja su pokazala da mladi koji probaju alkohol pre 12. godine, imaju tri do četiri puta veću šansu da postanu zavisnici – alkoholičari.
„Treba imati u vidu da je alkohol psihoaktivna supstanca, a to znači da deluje na mozak. Nažalost, to je jedan od najboljih sedativa, zatim supstanca koja daje samopoštovanje, povećava socijalne kontakte, pričljivost. To su sve poželjne stvari kod mladih. Alkohol im daje samopouzdanje i smanjuje nivo stresa. Međutim, alkohol je u isto vreme i otrov. Može da dovede do ciroze jetre, demencije, uzročnik je više od 200 bolesti i povreda“, kaže Mladenović.
Takođe, mladi koji svakodnevno konzumiraju alkohol nikada neće uspeti da dostignu svoje primarne potencijale, intelektualne, kognitivne, životne.
„Alkohol neće dozvoliti da se njihov mozak razvije do kraja. Neće moći da razviju ni druge potencijale koje nose u sebi“, priča Mladenović.
Poslednje istraživanje Evropske komisije pokazalo je da svaki peti stanovnik EU star od 15 do 24 godine redovno i prekomerno konzumira alkohol. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2018, zloupotreba alkohola prouzrokuje tri miliona, odnosno 5,3 odsto smrtnih slučajeva godišnje širom sveta.