Svetski dan prevencije samoubistava: Prepoznajte znake upozorenja, kako pomoći osobi u krizi

Kako navodi Zavod za javno zdravlje Pančevo, jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu posledica je samoubistva. Ono može pogoditi svakoga od nas. Svako samoubistvo je poražavajuće i ima snažan uticaj na porodicu, prijatelje i okolinu. Ipak, podizanjem svesti, smanjenjem stigme i podsticanjem aktivnosti zasnovanih na dokazima, moguće je smanjiti broj samoubistava širom sveta. Svetski dan prevencije samoubistava prilika je da se podigne svest o ovom problemu i promovišu proverene aktivnosti koje doprinose smanjenju broja samoubistava i pokušaja samoubistva na globalnom nivou.

Promena narativa o samoubistvu ima za cilj da inspiriše pojedince, zajednice, organizacije i vlade da se uključe u otvorene i iskrene razgovore o ovoj temi. Otvaranjem ovih važnih pitanja ruše se barijere, jača svest i gradi kultura razumevanja i podrške.

Sprečavanje samoubistva je često moguće, a svako od nas može biti ključni igrač u prevenciji. Kroz male aktivnosti možemo napraviti veliku razliku – bilo da smo član društva, dete, roditelj, prijatelj, kolega ili komšija. Svi možemo igrati važnu ulogu u pružanju podrške ljudima koji se suočavaju sa samoubilačkom krizom ili onima koji su izgubili voljene zbog samoubistva.

Samoubilačke misli su složene i često su posledica kombinacije različitih faktora. Stanja mentalnog zdravlja, poput anksioznosti i depresije, dodatno doprinose riziku. Osobe koje imaju ovakve misli često se osećaju zarobljeno ili kao teret svojoj okolini. Pandemija COVID-19 dodatno je pojačala osećaj izolacije i ugroženosti. Stvaranjem nade kroz aktivnosti u zajednici, možemo poslati jasnu poruku – da nam je stalo, da želimo da pomognemo i da podrška postoji.

Svakome možete pomoći i pružiti nadu pokazujući da vam je stalo. I mali razgovori mogu spasiti život i pružiti osećaj povezanosti i nade.

Stigma je jedna od glavnih prepreka u traženju pomoći. Promenom narativa i promocijom nade možemo izgraditi saosećajnije društvo u kojem će se ljudi osećati slobodnije da zatraže podršku. Lične priče onih koji su se suočili sa samoubilačkim mislima ili gubitkom voljene osobe mogu biti od izuzetne pomoći – one pružaju nadu, razumevanje i snagu onima koji prolaze kroz slične izazove.

U 2023. godini u Vojvodini je zabeležena najniža stopa samoubistava od 2000. godine – 13,5 na 100.000 stanovnika. Rizik od suicidnog ponašanja značajno se smanjuje ukoliko se brinemo jedni o drugima.

Znaci upozorenja da neko razmišlja o samoubistvu mogu biti:

povlačenje i izbegavanje komunikacije,

otvoreno iznošenje planova o samoubistvu,

završavanje obaveza i „svođenje računa“,

izražavanje osećaja izolovanosti i nerazumevanja,

osećaj beskorisnosti i gubitka samopoštovanja,

stalno vraćanje na nerešive probleme,

gubitak životne filozofije, vere ili sistema vrednosti,

nagle promene raspoloženja, potištenost i česta uplakanost,

sklonost rizičnom ponašanju,

zanemarivanje lične higijene i izgleda,

gubitak interesovanja za ranije važne aktivnosti.

Osobi koja razmišlja o samoubistvu potrebno je pružiti razumevanje i toplinu. Važno je biti strpljiv slušalac i ne umanjivati problem. Potrebno je shvatiti ozbiljno svaku izjavu o samoubistvu. Ne treba pokušavati da se osoba „razveseli“ olakšavajućim rečenicama, niti davati brza rešenja. Najvažnije je pokazati razumevanje i dostupnost.

U trenucima krize osobi je teško da sagleda izlaz, ali intenzitet osećaja beznađa može varirati. Zato je od presudnog značaja da u tim trenucima ima s kim da razgovara – bilo da su to bliske osobe ili profesionalne službe.

Pomoć je dostupna kroz:

Hitnu medicinsku pomoć (u slučaju pokušaja samoubistva),

Nacionalnu liniju za prevenciju samoubistva – 0800/309-309 (24 časa dnevno),

Centar „Srce“ – 0800/300-303 (petkom i subotom 14–04, ostalim danima 14–23), e-mail: vanja@centarsrce.org.rs
, chat: centarsrce.org,

izabranog lekara i psihijatra u domu zdravlja ili bolnici,

psihologe u zdravstvenim ustanovama.