• „Ti si ono što jedeš“: Kako ishrana utiče na emocionalno zdravlje?

    Ishrana ima vitalnu ulogu u našem emocionalnom zdravlju tako što podržava funkciju mozga, proizvodnju neurotransmitera, smanjuje upale i reguliše nivo šećera u krvi.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    „Ti si ono što jedeš“: Kako ishrana utiče na emocionalno zdravlje?
    Foto: Pixabay

    „Uravnotežena i racionalna ishrana može pomoći u regulisanju raspoloženja, smanjenju rizika od poremećaja raspoloženja, kao što su depresija i anksioznost i poboljšanju opšteg emocionalnog blagostanja“, govori za N1 dr Veroslava Stanković, dijetolog.

    Ona kaže da je naš mozak samo jedan ključni deo tela koji može imati koristi od onoga što jedemo. Prava hrana će dati energiju i povećati funkciju mozga, dok pogrešna hrana može da dovede do letargije i neraspoloženja.

    Šta je emocionalno zdravlje?

    Prema rečima dr Stanković emocionalno zdravlje se odnosi na ukupno stanje emocionalnog blagostanja osobe. Obuhvata sposobnost osobe da reguliše i upravlja emocijama, nosi se sa stresom i nevoljama, formira zdrave odnose i doživljava pozitivne emocije kao što su radost, ljubav i zadovoljstvo.

    “Emocionalno zdravlje je više od odsustva negativnih emocija ili poremećaja mentalnog zdravlja. Obuhvata pozitivno stanje emocionalnog blagostanja koje omogućava pojedincima da efikasno funkcionišu u svom svakodnevnom životu. Postizanje emocionalnog zdravlja zahteva razvijanje snažne samosvesti, razumevanje sopstvenih emocija i njihovo zdravo i konstruktivno izražavanje”, ističe sagovornica.

    Uticaj emocionalnog zdravlja na naš život

    Emocionalno zdravlje je od suštinskog značaja za opšte blagostanje, jer može uticati na fizičko zdravlje, odnose, radni učinak i ukupan kvalitet života. Razvijanje emocionalne inteligencije, praktikovanje brige o sebi, traženje podrške kada je to potrebno i angažovanje u aktivnostima koje promovišu emocionalno blagostanje mogu poboljšati emocionalno zdravlje.

    “Dokazano je da postoji snažna veza između ishrane i emocionalnog zdravlja. Ono što jedemo može uticati na naše raspoloženje, nivo energije i opšte emocionalno blagostanje”, navodi dr Stanković.

    Dr Stanković naglasava da konzumiranje hrane, kao što su integralne žitarice, povrće, voće i zdrave masti, pozitivno utiče na emocionalno zdravlje. Ova hrana sadrži esencijalne nutrijente koji podržavaju funkciju mozga i proizvodnju neurotransmitera, kao što su serotonin i dopamin.

    “Suprotno tome, ishrana bogata prerađenom i zašećerenom hranom povezana je sa većom verovatnoćom da će doći do depresije i anksioznosti. Ove namirnice mogu dovesti do inflamacije u telu, negativno utičući na funkciju mozga i mentalno zdravlje”, navodi doktorka.

    Dr Stanković kaže da pored vrste hrane koju jedemo, vreme i učestalost obroka takođe mogu uticati na mentalno zdravlje. Neadekvatni obroci ili nedovoljni unos hrane mogu dovesti do niskog nivoa šećera u krvi, što može izazvati razdražljivost, promene raspoloženja i umor.

    Važnost zdrave ishrane za emocionalno zdravlje

    “Zbog toga je zdrava i uravnotežena ishrana sa raznovrsnom hranom bogatom hranljivim materijama neophodna za fizičko i emocionalno zdravlje. Pravljenje malih promena za poboljšanje ishrane, kao što je povećanje unosa voća i povrća i smanjenje prerađene i slatke hrane, može pozitivno uticati na emocionalno blagostanje”, objašnjava doktorka.

    Različiti hranljivi sastojci doprinose emotivnom zdravlju na različite načine.

    Dr Stanković kaže da su omega-3 masne kiseline esencijalne masti sa antiinflamatornim svojstvima i igraju ključnu ulogu u funkciji mozga. Pokazalo se da smanjuju simptome depresije i anksioznosti i poboljšavaju raspoloženje.

    Dalje to su:

    Vitamini B su neophodni za proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i dopamina. Postoji direktna veza između nedovoljnog unosa vitamina B i veće verovatnoće depresije, anksioznosti i drugih poremećaja raspoloženja.

    Vitamin D je neophodan za regulisanje raspoloženja i povezan je sa proizvodnjom serotonina u mozgu. Povećan rizik od depresije i drugih poremećaja raspoloženja zavisi od niskog nivoa vitamina D.

    Magnezijum je esencijalni mineral koji reguliše raspoloženje i ima smirujući efekat na telo. Nedostaci magnezijuma su povezani sa povećanim nivoima anksioznosti i depresije.

    Amino kiseline su primarna jedinica proteina neophodnih za proizvodnju neurotransmitera. Na primer, triptofan je amino kiselina pretvorena u serotonin, neurotransmiter koji reguliše raspoloženje i povezan je sa osećanjem sreće.

    Vitamini C i E i beta-karoten su antioksidansi koji štite telo od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima i upalom. Upala može negativno uticati na funkciju mozga i raspoloženje, a antioksidansi mogu pomoći u smanjenju upale i poboljšanju emocionalnog zdravlja.

    Zašto je zdrava ishrana važna za emocionalno zdravlje?
    Dr Stanković navela je neke od najvažnijih razloga zašto je ishrana neophodna za emocionalno zdravlje:

    Funkcija mozga: nedostatak određenih hranljivih materija može negativno uticati na funkciju mozga, što dovodi do kognitivnog pada, poremećaja raspoloženja i drugih problema sa mentalnim zdravljem.

    Neurotransmiteri: Uravnotežena ishrana bogata hranljivim materijama može podržati proizvodnju neurotransmitera, pomažući u regulisanju raspoloženja i smanjenju rizika od poremećaja raspoloženja.

    Upala: Upala je prirodni imuni odgovor, ali hronična upala može dovesti do fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema, uključujući poremećaje raspoloženja. Ishrana bogata prerađenom i zašećerenom hranom može povećati upalu, dok ishrana bogata integralnom hranom i hranljivim materijama može pomoći u smanjenju upale i poboljšanju emocionalnog zdravlja.

    Regulacija šećera u krvi: jedini izvor energije za pravilna rad centralnog nervnog sistema su ugljeni hidrati. Nivo šećera u krvi može značajno uticati na naše raspoloženje i nivo energije. Ishrana bogata prerađenom i zašećerenom hranom može da fluktuira nivo šećera u krvi i izazove razdražljivost, promene raspoloženja i umor. Uravnotežena ishrana bogata hranljivim materijama može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi, što dovodi do stabilnijeg raspoloženja i nivoa energije.

    “Ishrana i emocionalno zdravlje su usko povezani, a uravnotežena ishrana bogata hranljivim materijama je neophodna za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Obezbeđivanje tela odgovarajućim hranljivim materijama može podržati funkciju mozga, regulisati raspoloženje i smanjiti rizik od poremećaja raspoloženja. Razumevanje važnosti ishrane za emocionalno zdravlje i unošenje promena u ishrani neophodnih za podršku emocionalnom blagostanju je od suštinskog značaja. Ishranom možemo poboljšati naše emocionalno zdravlje i opšti kvalitet života”, zaključuje dr Veroslava Stanković, dijetolog.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zdravlje

    Pad broja obolelih od gripa i prehlade

    Broj obolelih od oboljenja sličnih gripu ove nedelje je u odnosu na prethodnu pao za 12 odsto, saopštio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović […]

    Sve više alergija zbog toplog vremena

    Toplije vreme u februaru i ranije cvetanje drveća doveli su ove godine do rane sezone alergija, dok broj ljudi koji imaju probleme sa ovim oboljenjima stalno raste, rekli su alergolozi Mirjana […]