Usamljenost može da izazove noćne more: Novo istraživanje objašnjava kako
Usamljenost nije povezana samo sa fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima tokom budnog stanja, već može da utiče i na pojavu noćnih mora, pokazuje novo istraživanje tima američkih naučnika. Istraživači su otkrili da se učestalost i intenzitet loših snova može povećati kada su ljudi usamljeni, potencijalno kao rezultat dodatnog stresa uzrokovanog nedostatkom jakih društvenih veza.
Podeli vest:
„Jedna karakteristika poremećenog sna koju istraživači počinju da istražuju u vezi sa usamljenošću je učestalost i intenzitet noćnih mora, koje su živopisne i užasne, te prekidaju restorativni san“, pišu istraživači u svom radu objavljenom u Žurnalu psihologije.
„Iako su neke studije dokumentovale korelacije između usamljenosti i učestalosti i intenziteta noćnih mora, … malo se zna o mehanizmima koji objašnjavaju varijaciju u tim asocijacijama“, navodi se u tom radu.
Tim naučnika je ponovo analizirao podatke iz prethodne studije koja se bavila nedostatkom ljubavi. U njoj je učestvovalo 827 odraslih osoba, koje su same prijavljivale podatke, a ta studija pokazala je vezu između veće usamljenosti i veće učestalosti noćnih mora, pri čemu je osećaj stresa delovao kao posrednik.
Zatim su dobijeni sveži podaci od 782 odrasla učesnika u SAD, koji su ponovo odgovorili na pitanja o svom osećaju usamljenosti i stresa, kao i o svim noćnim morama koje su doživljavali. Ova druga serija zapisa pokazala je da usamljenost utiče na intenzitet noćnih mora – što je nedostajalo u prethodnim istraživanjima – kao i na učestalost noćnih mora.
Noćne more kao znak upozorenja da nedostaje društvena podrška
Iako ovo ne pokazuje direktan uzrok i posledicu, istraživači sugerišu da je povezano sa evolucionom teorijom usamljenosti iznetom u prethodnim studijama: da je to znak upozorenja da telu nedostaje suštinski resurs – društvena podrška.
„Međuljudski odnosi su u velikoj meri suštinska ljudska potreba. Kada potreba ljudi za jakim vezama ne bude zadovoljena, oni pate fizički, mentalno i socijalno. Baš kao što glad ili umor znači da niste dobili dovoljno kalorija ili spavali, usamljenost je evoluirala da upozori pojedince kada njihove potrebe za međuljudskom vezom ostanu neispunjene“, kaže Kolin Hesem, naučnik za komunikacije na Državnom univerzitetu Oregon, piše Sajens alert.
Na neki način smo evoluirali da bismo pod stresom postali budniji, a kada smo usamljeni, verovatno ćemo više razmišljati, sugerišu istraživači, što su promene koje nas teraju da pronađemo društvo, ali koje takođe mogu da iscrpe telo i izazivaju noćne more.
Usamljenost je svakako bila u velikoj meri povezana sa lošim kvalitetom sna u prošlosti, i logično je da ako našim umovima nedostaju društvene interakcije koje su im potrebne tokom budnog vremena, to bi moglo da opstane u umu u stanju mirovanja.
„Kvalitetan san za obnavljanje je osnova za kognitivno funkcionisanje, regulaciju raspoloženja, metabolizam i mnoge druge aspekte blagostanja. Zato je toliko važno istražiti psihološka stanja koja ometaju san, a među njima je ključna usamljenost“, kaže Hese.
Podeli vest:
