PANČEVCI U DIJASPORI: Milan Krišan, inženjer energetike

Pančevac Milan Krišan (1976) završio je osnovnu i srednju školu u Pančevu, potom Elektrotehnički fakultet u Beogradu (smer energetika), a od 2007. godine živi i radi u Češkoj Republici – Živim sa porodicom u malom gradu Louny nedaleko od Praga. U Pančevo rado dolazim kad god se ukaže prilika. Volim taj grad, mentalitet ljudi, iako dugoročno vraćanje ipak nije u planu – objašnjava Milan, koji je Srbiju napustio zbog, kako kaže, sticanja novog iskustva i profesionalnog napretka.

Koje su prednosti zaposlenja u Češkoj u Vašem slučaju?

Prednosti zaposlenja u Češkoj su pre svega te što Češka ima jaku industriju, puno stranih firmi koje rastu i imaju potrebu za inženjerima. Takođe, jezik je dosta sličan i može se brzo savladati. Češka nije ni previše daleko od Srbije.

Kako izgleda Vaš radni dan?

Radim u Siemens-u u Pragu kao test inženjer. U pitanju je testiranje frekventnih pretvarača Siemens serije Sinamics. Prethodno sam radio na sličnim pozicijama u firmama ČEZ, ČKD, Celestica.

Moj radni dan počinje od 7.00 sati. Pošto je u pitanju sektor razvoja, trenutno pripremamo laboratoriju za ispitivanje novih pogona. Na poslu čitam tehničku dokumentaciju, standarde. Naručujemo uređaje potrebne za opremanje laboratorije. Obučavam se za razne vrste testiranja frekventnih pretvarača. Završavam oko 15.00 sati i žurim da pokupim decu iz škole, vrtića, treninga u zavisnosti od toga koji je dan u pitanju.

Da li je obrazovanje stečeno u Srbiji bilo dovoljno za napredak u Češkoj?

Rekao bih da jeste s obzirom na to da su studije tehnike baza na kojoj se potom nadograđuju nova znanja i veštine. Za napredak, u smislu sticanja novih znanja, potrebno je da čovek prati trendove u tehnici i uči.

Kako provodite vikend?

Trudim se da provodim vikend sa porodicom i prijateljima na izletima, šetnjama (osim ovih nedelja dok traje Svetsko prventsvo (smeh)). Obilazimo zamkove, ostatke srednjovekovnih tvrđava, mnogobrojne akcije za decu koje se organizuju u prirodi. Punimo baterije za radnu nedelju.

Da li tokom borbe za opstanak prestaje nostalgija?

Nostalgije je manje nego prvih godina boravka u inostranstvu. Razvoj situacije u Srbiji takođe pomaže u tome… Normalno, najviše nedostaju rodbina, drugari, ali pomoću društvenih mreža održavam kontakt sa ljudima. Poslednjih godina prijatelji iz Srbije u sve većem broju ne žive u Srbiji, pa se viđamo u novim okruženjima, npr. u Poljskoj, Nemačkoj itd.

Kako Česima i ostalima opisujete Pančevo?

Kolege, poznanici u Češkoj su vrlo znatiželjni po pitanju Srbije. Hrvatsku mnogo bolje poznaju zbog odlazaka na njima omiljenu jadransku obalu. U poslednje vreme odlaze na biciklizam, planinarenja u Srbiju. Uvek preporučim da svrate u Pančevo. Preporučim im Narodnu baštu, pivo u Sladu, klopu u Kući, vojvođanski duh nadomak Beograda, pa i posetu starom buvljaku. Uglavnom se vraćaju iz Srbije puni pozitivnih iskustava.

Pančevac Milan Krišan (1976) završio je osnovnu i srednju školu u Pančevu, potom Elektrotehnički fakultet u Beogradu (smer energetika), a od 2007. godine živi i radi u Češkoj Republici – Živim sa porodicom u malom gradu Louny nedaleko od Praga. U Pančevo rado dolazim kad god se ukaže prilika. Volim taj grad, mentalitet ljudi, iako dugoročno vraćanje ipak nije u planu – objašnjava Milan, koji je Srbiju napustio zbog, kako kaže, sticanja novog iskustva i profesionalnog napretka.