Akademski slikar Nebojša Jocić: Slika je fenomen!

Akademskom slikaru Nebojši Jociću pripala je prva nagrada 49. Salona umetnosti u Pančevu.

Nebojša Jocić rođen 1963. godine u Ranilugu (Kosovska Kamenica). Diplomirao na Fakultetu umetnosti u Prištini 1989. godine na slikarskom odseku. Postdiplomske studije završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, 1996. godine na katedri za primenjeno slikarstvo. Samostalno izlagao 40 puta i učestvovao na više od 200 kolektivnih izložbi. Dobitnik 8 nagrada za slikarstvo i mozaik. Zaposlen kao redovni profesor na Fakultetu umetnosti iz Prištine (Zvečan). Poslednje dve decenije živi i stvara u Banatskom Novom Selu.

U intervjuu za 013info Nebojša Jocić izneo je impresije sa 49. Salona umetnosti u Pančevu, objasnio je u kakvoj su vezi sloboda i umetnost i čime sloboda može biti okrnjena, kao i šta utiče na proces stvaranja i recepciju umetničkog dela.

Prva nagrada na 49. Salonu umetnosti u Pančevu pripala je Vama. Objasnite kako vidite vezu Vašeg rada „Thenk“ sa temom Salona „Prinudna sloboda“.

Sama tema je provokativna i kompleksna. Prinudna sloboda ne postoji. Sloboda je sama po sebi jedinstvena i to je srž naše egzistencije i postojanja. Čovek je kompletan kada ima duhovnu i fizičku slobodu. Često nas stavljaju u određene okvire, ali mi duhovnu slobodu gradimo van tih okvira. Mnogi su vekovima žrtvovali svoj život zarad slobode i njihov trag je ostao neizbrisiv.

Moja slika je na granici apstraktnog i asocijativnog. Taj pristup omogućava posmatraču da u toj komunikaciji posmatra sliku iz više uglova. Jedino sam naziv slike „Thenk“ vraća posmatrača u određene okvire. Tenk je jedan od instrumenata našeg doba koji služi za nametanje slobode „Prinudne slobode“, ali isto tako služi za odbranu od takve slobode.

Salon je ove godine bio upečatljiv i različiti pristupi govore o bogatstvu likovnog sadržaja koji neguju stvaraoci pančevačkog regiona – zaključio je Jocić.

Na koji način su mesto rođenja i mesto življenja uticali na Vaš umetnički izraz?

Nema velike razlike između Banatskog Novog Sela i Lipljana, gde sam proveo veći deo života. To je isti duhovni prostor, tako da moja egzistencija nije ugrožena ni po kom osnovu. Teško je promeniti sebe. Prema tome gde god da si, ti sa sobom nosiš i dobro i loše koje je u tebi. 
Promena mog kursa u slikarstvu nije uslovljena promenom prebivališta, već nemilim događajima koji su nas zadesili 1999. godine. Slike su postale manje ekspresivne, više su tonske, manje kolorističke sa izraženim crtežom koji u geometrijskim okvirima opisuje sadržaj dela.

Koje teme predstavljate na Vašim slikama?

Nisam vezan za tematiku, ali često se pojavljuju određeni elementi u slikama koji nagoveštavaju određenu tematiku. Ako se tema nametne, postoji opasnost da izgubim određenu slobodu u procesu stvaranja dela. Od ideje do realizacije se dešavaju velike transformacije i obrti do konačnog rešenja. To mi omogućava sloboda u razmišljanju i koncipiranju dela. Gradnja slike nije ograničena vremenom. Vreme je tren koji je zamrznut u vrtlogu stvaranja dela.

Jocićev rad „Thenk“, rađen kombinovanom tehnikom, žiri 49. Salona, koji su činili magistar slikarstva Branko Raković, istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov i  urednica programa KCP Ivana Markez Filipović, jednoglasno je proglasio najboljim.

Da li trenutno nešto radite?

Kontinuitet u radu ne podrazumeva samo sam slikarski čin. Život je sastavljen od mnogo elemenata, koji dodaju ili oduzimaju stvaralačku energiju. Mozak beleži sve oko nas i u nama. U datom trenutku on reflektuje informacije koje usmeravaju koncept našeg stvaranja ili nestvaranja, tako da proces stvaranja traje u svakom trenutku do materijalizacije same ideje.

Da li politika manipuliše umetnošču?

Ne samo likovne umetnosti već i druge grane umetnost vekovima su bile kako u sprezi tako u kontri sa politikom. Često su bile pomirljive i neutralne, pa su bile dostupne svim klasama. U našim okolnostima srednji sloj je bio najveći konzument umetnosti, ali je i iznedrio veliki broj vrhunskih stvaralaca. Gubitak srednjeg sloja je uslovio veliku krizu u umetnosti. Smerno korišćenje moderne tehnologije omogućava protok velikog broja informacija koje su neophodne za naš obrazovni proces u svim sferama. Bez obzira na sve negativne konsekvence, umetnost preživljava i opstaje.

Šta je slika i kako je posmatrati?

Slika je fenomen. Pitanje nije samo retoričko,  već je i filozofsko. Malo je prostora u ovom trenutku da se da odgovor. Jedan od aspekata njene fenomenalnosti je što ona govori univerzalnim jezikom za sva vremena. Komunikacija sa njom nikad nije ista, ona se menja, provocira, savetuje, uzbuđuje, smiruje, podstiče, čita misli… Njen duhovni karakter protkan kroz materiju predstavlja enigmu za sve posmatrače, kako od običnog posmatrača tako do filozofa, pa i do samog stvaraoca.

Akademskom slikaru Nebojši Jociću pripala je prva nagrada 49. Salona umetnosti u Pančevu.