Dani kad je Pančevo letelo

Životni put Milorada Miće Ilića sveobuhvatan je i raznovrstan, pun izazova. Pančevci i Pančevke znaju ga kao bubnjara grupe „Baš Čelik”, kao profesora i direktora Mašinske škole, gradskog većnika, ali odnedavno i kao autora knjige Kako je poletela Srpska Sparta. Avioni i letenje njegova su dugogodišnja fascinacija.

Mašinstvo i tehnika bili su i ostali orijentir Milorada Ilića. Po završetku Gimnazije odlučio je da svoja znanja iz matematike i fizike primeni i da upiše aero-kosmonautiku na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

– Kad neko završi na fakultetu taj smer i bavi se dobrim delom svojom strukom, onda je to ne samo njegov izbor i način života nego ljubav. Pre svega ljubav. Moja sklonost je oduvek bila ka letenju. Živimo u gradu sa vazduhoplovnom tradicijom, te su se njeni tragovi osećali svuda u mom okruženju – rekao je Ilić s neskrivenim ponosom.

U Fabrici aviona Utva radio je deset godina. Prošao je kroz sve faze kroz koje mladi inženjer treba da prođe. Tako je za tri godine došao do mesta glavnog inženjera u proizvodnji našeg najpoznatijeg aviona „utva 75”. Doba koje je usledilo smatra najlepšim inženjerskim godinama:

– Posle stečenog iskustva u oblasti tehnologije i proizvodnje, prešao sam u Razvoj Fabrike aviona i počeo da se bavim projektovanjem. Utva je tada bila opremljena najsavremenijim softverom za projektovanje aviona. Imao sam privilegiju da budem u prvoj grupi inženjera koja je obučena da radi na računaru te osamdeset pete godine. Reč je o 3D modeliranju, i dan-danas prestižnom i zahtevnom. Čitavog života držim u rukama znanje koje sam tada dobio, prisvajajući nove tehnologije.

Sa tim veštinama i iskustvom Milorad Ilić je mogao da radi u bilo kom birou bilo gde u svetu. Međutim, devedesete godine – građanski rat i raspad Jugoslavije – učinile su svoje. Uz nekoliko inženjerskih poslova sa strane, zadovoljstvo je pronašao u prenošenju znanja đacima Mašinske škole, što je trajalo desetak godina.

Ilićeva karijera nastavila se dalje u Tehnomarketu, gde je bio direktor proizvodnje aluminijumskih profila. Međutim, uvek težeći za novim iskustvima, odatle ubrzo odlazi. Bavljenje politikom, hrabrost i kreativnost, kako kaže, dovele su ga do pozicije gradskog većnika za privredu i preduzetništvo.

– Okrenuo sam se menadžmentu, negujući osobine za koje nisam ni znao da ih posedujem. Više me je interesovala struka nego politika. Tada sam pokrenuo klastere za udruživanje preduzetnika sličnih ciljeva kako bi im bilo lakše, jednostavnije i isplativije da rade zajedno – prisećao se Ilić jednog od svojih poduhvata.

Zahvaljujući dotadašnjem radu na rukovodećim pozicijama, Ilić se zainteresovao za menadžment, pa je u toj oblasti i magistrirao. Nešto kasnije, bio je angažovan kao pomoćnik direktora u Direkciji za preduzetništvo HIP „Petrohemije”, a posle se vratio u Mašinsku školu, gde je na mestu direktora dočekao penziju.

Ilićeva ljubav ka letenju svih ovih godina nije jenjavala. Uz direktorski rad, bio je i predsednik ovdašnjeg aero-kluba, a 2009. godine, nakon obeležavanja stogodišnjice prvog leta dr Vladimira Aleksića, došao je na ideju da o tom čoveku, koji je bio ispred svog vremena, napiše knjigu.

– Pokušao sam da čitavu priču smestim u istorijski kontekst. Prepoznao sam da to nije bio samo Aleksićev let, već let čitave tadašnje intelektualne elite. Nju su činili krasni ljudi poput Svetislava Kasapinovića, koga su zvali doktorom svih vrlina, ne slučajno. Potrudio sam se da iznesem priče o svim tim značajnim ljudima – objasnio je autor knjige Kako je poletela Srpska Sparta.

Kako bi obeležio 110 godina od Aleksićeve smrti, Ilić je došao na ideju da

osmisli pozorišnu predstavu. Njegov tekst bio je osnov za dramaturgiju. O tom projektu kaže:

– Ideja mi je bila da okupim pančevačke dramske umetnike. Jasmina Večanski je režirala predstavu, Irina Gilić Žirović je po motivima mog teksta napisala dramu, a Mina Miladinović je uradila scenografiju prepunu simbolike. Komad su nazvali Vreme leta, a atmosfera je takva da se let oseća sve vreme.

Premijera predstave zakazana je za 15. decembar od 18 i 20 sati na Maloj sceni Kulturnog centra, a ulaz će biti slobodan. Čitav ovaj projekat obuhvatio je i izložbu Vreme leta, koja je nastala na osnovu arhivskog materijala i ilustracija u knjizi Kako je poletela Srpska Sparta. Naši sugrađani i sugrađanke mogu je pogledati do 16. decembra u Foajeu Kulturnog centra Pančeva.

Jovana Svirac

Životni put Milorada Miće Ilića sveobuhvatan je i raznovrstan, pun izazova. Pančevci i Pančevke znaju ga kao bubnjara grupe „Baš Čelik”, kao profesora i direktora Mašinske škole, gradskog većnika, ali odnedavno i kao autora knjige Kako je poletela Srpska Sparta. Avioni i letenje njegova su dugogodišnja fascinacija.