Horhe Enrike Rivera Legat: Pančevo je moj veliki brat

Već godinama unazad na ulicama našeg grada srećete nasmejanog Kubanca po imenu Horhe Enrike Rivera Legat. On je prvi učitelj salse sa kojim su Pančevci upoznavali kubansku muziku i kulturu. Po obrazovanju profesor španske književnosti i klavira, noću član benda, a danju baštovan u Ambasadi Venecuele. 

Kada ste prvi put došli u Srbiju?

– Pre šesenaset godina došao sam svojim bendom, jer smo imali zakazanu turneju u okviru koje smo imali dvadeset dva koncerta. U bendu nas je bilo šesnaestoro, a nakon ovog sjajnog gostovanja nas osmoro je rešilo da ostane u Srbiji. Od tada se više nisam vraćao na Kubu.

Koje su sličnosti između Kube i Srbije?

– Kubanci imaju isto srce kao Srbi. Oba naroda veoma vole život, da igraju i pevaju. Mi smo zapravo veoma slični.

U čemu je razlika?

– Klima je drugačija. Tamo je uvek lepo vreme, ali se meni sviđa što se ovde smenjuju godišnja doba. 

Koliko se razlikuje naša i kubanska kuhinja?

– Volim srpsku hranu. Sarmu posebno, ali i sve ostalo. U suštini nema puno razlike. Ovde se više jede krompir, tamo pirinač. Sir je ovde često na meniju, a tamo voće poput avokada, manga, ananasa, banana… Toga ima i ovde, ali je jako skupo. 

Kada ste došli u Pančevo?

– Kada sam došao, prvo sam radio u Beogradu. Posle nekog vremena sam se zaposlio na kratko u Rafineriji, pa sam se doselio ovde. To je bilo pre osam godina. Ovde sam počeo da držim časove salse u Kulturnom centru, ali sam kasnije zbog obaveza to morao da prekinem. Sa pančevkom sam dobio i sina.

Čime se trenutno bavite?

– Bavim se muzikom. Dosta sviramo, uglavnom po klubovima u Beogradu, ali nastupamo i širom zemlje i regiona. Radnim danima radim kao baštovan u Ambasadi Venecuele. 

I dalje ne govorite čist srpski jezik. Koliko je teško naučiti ga?

– Jako mi je teško. Padeži su mi najgori. Neke stvari su mi i dalje vrlo konfuzne. Mada, sada je svima jasno da i ako ne govorim čisto sve razumem. A što je najvažnije i svi ostali razumeju mene. 

Kako su vas Pančevci prihvatili?

– Nikada nisam imao nikakav problem. Znam da u u svakoj zemlji ima pomalo rasizma, ali ja stvarno to nikada nisam osetio ovde. Primetno je da Srbi dosta vole Kubu, i kada čuju da sam Kubanac njima je to veoma interesantno. Meni je Pančevo kao veliki brat. Puno ga volim, i on je za mene glavni grad ove zemlje. U suštini, mesto iz kog sam došao je slično Pančevu. Tamo je bilo dosta fabrika, kao što ih ima i ovde. Sviđa mi se takođe što su ljudi dosta povezani i veoma se poštuju. 

Šta najviše volite u Pančevu?

– Volim kafane. Ne zbog pića, već zbog ljudi. U kafani možeš da nađeš rešenje i majstora za svaki problem. Posebno ako ideš stalno u istu kafanu, onda se gosti sprijatelje i postanu kao porodica. Od srpske muzike volim najviše tamburaše.

Da li si sarađivao sa nekim domaćim muzičarima?

– Jesam sa mnogo njih. Na primer, sa Vladom Georgievim, Jovanom Maljokovićem, Ivanom Ilićem dirigentom Big bend orkestra RTS-a… 

Da li planiraš da ostaneš ovde?

– Želim da ostanem u Pančevu do kraja života. S jedne strane zbog sina, a s druge zato što jako volim ovaj grad. Ovde imam puno prijatelja i sve ih puno volim. Nekada mi je žao što ja ni ne poznajem sve one koji mene znaju i javljaju mi se na ulici. Neki su me viđali na koncertima, pa me tako prepoznaju. Za mene je je Pančevo najbolji grad u Srbiji. 

Već godinama unazad na ulicama našeg grada srećete nasmejanog Kubanca po imenu Horhe Enrike Rivera Legat. On je prvi učitelj salse sa kojim su Pančevci upoznavali kubansku muziku i kulturu. Po obrazovanju profesor španske književnosti i klavira, noću član benda, a danju baštovan u Ambasadi Venecuele.