ISTINOČEŽNJA: Tanja Čakalić

Postoje osobe koje mi se posebno dopadaju, ne iz razloga što uvek nešto govore, već što imaju šta da kažu. Nikad to mešanje sa viđenijim svetom, da sad pomenem društvene mreže i profile koje koriste, po mom mišljenju, pametni ljudi, junakinje ove priče nije bilo nesuvislo, niti se ona u tom predstavljanju javnosti, osetila inferiornom. Jeste, reč je o obarazovanju, posebnoj kulturi, pa i onoj, kad je reč o ophođenju, ali, prvo bih istakao karakter.

Takva je Tanja Čakalić, žena sa stavom, po mnogim pitanjima, ali, i vodič kroz kulturni dijalog kojeg je sve manje u pustinji nesolidnih, da sad, na ovom mestu, ne koristim uličarski rečnik, mada, teško je drugačije i opisati, masu koja nam uokviruje život, poslednjih godina.

Tanju, pre svega, znam kao suprugu Siniše Čakalića, godinu dana starije Teslaša, sa kojim sam delio dvorište osnovnih škola „Đura Jakšić i „Isidora Selulić“, u Pančevu. Odrasli smo u neko drugačije vreme. Grad Pančevo je bio mali, skoro svi smo se znali, a poštovanje starijih, bilo je ukorenjeno u svim generacijama, pre naše, pa nije moglo drugačije ni kad smo mi u pitanju. Elem, Siniša i Tanja su dugo u braku i veoma društven par.

Posebno sam srećan što još uvek ima ljudi, koji ne odustaju od svojih normi, bilo da je reč o politici, ili nekom drugom životnom fenomenu. Još mi je bitnije što oboje, a posebno Tanja, uvek koristi argumente, braneći svoj stav, i skoro nikad, ne pada u vatru dijaloga, ili, ne daj Bože, koristi neke nepristojne reči, kojima smo izloženi non-stop, na društvenim mrežama.

Ima još nešto što mi posebno godi, i to želim da naglasim. Naime, kao socijalna bića, često sujetna, mada je ta mana kod mene skoro iskorenjena, volimo da nam stiže podrška sa svih strana. Tanja je takva. Kad god sam se uhvatio u koštac sa nekim projektom, ili, jednostavno, iznesem svoj stav, umela je da ga prihvati, ili mi skrene pažnju da nije valjano svet oko sebe gledati crno-belo. Takvih prijatelja nema mnogo. Radije će prećutati, nego reći istinu, a u takvom odnosu, gubi se fokus na ono pravo.

Tanja je i ljubitelj životinja. Ta velika tema, meni se tako čini, zbližila nas je još više. Njena porodica je imala nemačkog ovčara, dugo godina, ali, nažalost, ostali su bez njega. Ona meni priča o njemu kao posebnoj životnoj dragocenosti, a ja to znam od kad mi imamo Nou. Sad su mace u fokusu porodice Čakalić. Ima još nešto. Ona ne štedi, kad su u pitanju kulinarski recepti, obasipajući nas, svakodnevno, nekim specijalitetom, koji bi trebalo da spremimo.

Da ne zaboravim, ona je i mama, po vokaciji ekonomista, stručnjak za neke oblasti, posebno knjigovodstvo, pa, ako vam zatreba neko kvalitetan, potražite je. Završavam, a čini mi se, nisam je dovoljno pohvalio.

Praštajte i dobra vam sreća!

Postoje osobe koje mi se posebno dopadaju, ne iz razloga što uvek nešto govore, već što imaju šta da kažu. Nikad to mešanje sa viđenijim svetom, da sad pomenem društvene mreže i profile koje koriste, po mom mišljenju, pametni ljudi, junakinje ove priče nije bilo nesuvislo, niti se ona u tom predstavljanju javnosti, osetila inferiornom. Jeste, reč je o obarazovanju, posebnoj kulturi, pa i onoj, kad je reč o ophođenju, ali, prvo bih istakao karakter.