Neuhvatljivo brze ptice koje masovno tamane komarce žive i u Pančevu

Tokom letnjih meseci mogu se videti interesantne ptice nalik lastama na nekoliko mesta u gradu. Reč je o čiopama, koje se gnezde u kolonijama, a jedna od desetak parova smestila se u vertikalnom prorezu između „Zmaj Jovine” škole i zgrade Regionalne privredne komore. Ima ih i kod Stare pivare, na Strelištu, Tesli..

Prema rečima ornitologa, dr Zorana Manasijevića, njima je bitno da prilikom uzletanja ispod sebe imaju prazan prostor u koji mogu da se bace i potom očas posla dobiju na brzini i hitro odlete.

– Osnovna karakteristika ove familije ptica su zakržljale, slabašne noge, koje čiopama praktično služe samo kako bi se prihvatile za neku hrapavu podlogu – fasadu, u ovom slučaju, dok su na horizontali potpuno neupotrebljive. One obrisom neodoljivo podsećaju na nešto manje laste, koje uprkos tome što takođe imaju slabe noge, ipak sleću, jer sakupljaju blato, travke i drugo što je neophodno za gnezdo. S druge strane, čiope, sve što rade, izuzev odgajanja mladih, rade u vazduhu – i hrane se, i piju vodu u letu, igraju se, i pare se, čak i spavaju! Jednostavo – 24 sata su vazduhu. Savršeni su letači; imaju kratko aerodinamično telo i srpasta krila, pa su kao takve bile inspiracija za pravljenje vojnih aviona – ističe pančevači ornitolog.

On napominje da jedini period u životu te ptice kada nisu u vazduhu je period podizanja mladih, a tada jednostavno ulete u gnezdo i pomenutim nožicama se prihvate za tu hrapavu površinu.

– Zapravo, samo tada miruju, a kod nas su maltene isključivo da bi odradili reproduktivni ciklus. Ova naša pančevačka crna čiopa čak dolazi poslednja od svih selica – u maju, i vraća se već ovih dana, to jest početkom avgusta. Lete sve do južne Afrike, poput lasta, koje odlaze krajem septembra. Prirodna staništa su im kanjoni sa strmim liticama ili ruine, kao na primer one na Vršačkom bregu. Odličan su biondikator i veoma korisne za čoveka budući da su im osnovna hrana komarci i mušice – navodi Manasijević.

Prema nekim procenama, u Srbiji ovih ptica ima sedam, osam hiljada parova i to uglavnom po gradovima, kao i lasta, od kojih jedna podvrsta živi na selu i poznata je po tome što voli da se gnezdi pod ambarskim gredama.

– Čiope su interesantne zato što lete u bučnim jatima, koje ornitolozi zovu voz, a odatle im drugi naziv – pištara. Postoje još dve vrste kod nas: sive su pronađene oko Vlasinskog jezika, a tri para bele, koje su veće i toploljubive, od pre neokliko godina gnezde se na beogradskoj palati „Albanija” i faktički im je životna sredina – Knez Mihajlova. To je jedan od znakova da umesto umereno kontinentalne klime dobijamo mediteransku. Inače, nemaju prirodne neprijatelje, jer su neuhvatljive, a brže su i spretnije od recimo sivog sokola, kao najbrže ptice na svetu. Najviše ih ugrožava hemija; stradaju od kontaminacije, kao i od nedostatka hrane ili promene arhitekture, odnosno nedostatka adekvatnih staništa. Mladunci ponekad ispadnu iz gnezda, pa ako ptica nije povređena ili bolesna, samo je treba baciti u vazduh i ona istog momenta poleti – kaže ovaj veliki ljubitelj ptica.

Tokom letnjih meseci mogu se videti interesantne ptice nalik lastama na nekoliko mesta u gradu. Reč je o čiopama, koje se gnezde u kolonijama, a jedna od desetak parova smestila se u vertikalnom prorezu između „Zmaj Jovine” škole i zgrade Regionalne privredne komore. Ima ih i kod Stare pivare, na Strelištu, Tesli..