OMOLJICA: Kućica kao iz slikovnice sa Andersenovim bajkama (FOTO)
Podeli vest:
Na maloj zaravni na kraju Omoljice s koje se pruža izvanredan pogled na jedan od meandara Ponjavice izdiže se kuća kao precrtana iz slikovnice sa Andersenovim bajkama. Tu živi Bratislavka Seja Gajić, samo naizgled obična žena iz komšiluka. Zapravo je posebna po mnogo čemu. Život joj nije bio lak, ali joj borbenost i optimizam ne fale, a ni ljubav prema ljudima. A ko pruža drugima uvek mu se vraća.
Bratislavka priča da je sa majkom i bolesnim bratom živela u staroj oronuloj kući koju je htela da popravi. Podigla je kredit dok je radila u „Tesli“, ali je umesto renovirane stare dobila potpuno novu lepu kuću.
„Vraćala sam se s posla i svrtila do komšinice kad sam ugledala kako sa svih strana prilaze moji poznanici sa ašovima, lopatama, kočićima i ostlim alatom. Prišli su mi, zgrabili me i rekli ‘Ajde da zidamo kuću“, priča Bratislavka kroz osmeh koji joj gotovo nikad ne silazi s lica.
Kasnije je ona, da bi se odužila za ovaj dar, u dvorištu sazidala tri lepa objekta u etno stilu koje je opremila za odmor i uživanje. Zato na jednom do njih i piše „Kutak za prijatelje“. Sve stvari u njima su poklon prijatelja, a tu ima svega. Gramofona, crno-belih televizora koji rade, umivaonika, pegli na žar…čitav etnografski muzej. Uredila je baštu sa mnogo cveća i besprekorno pokošenim travnjakom, postavila klupe sa nadstrešicama, a na ulazu u dvorište stoji natpis „Svrati, odmori, vidi i svojoj kući zdrav idi“. Ograde nema, jer ljudi otvorenog srca i široke duše sa takvim prijateljlima i komšijama nemaju od koga niti zbog čega da se odeljuju i udaljavaju.
Bratislavka je sve to sama zidala. Kaže da kao dete nije imala para da se školuje, pa je od četrnaeste godine pomagala ocu koji je bio majstor za različite zanate. Tako je naučila da zida, uvodi struju i vodu, i radi sve drugo. Kasnije se zaposlila i školovala uz rad dok nije ostala tehnološki višak u bivšoj fabrici sijalica. Danas brine o staroj majci i bolesnom bratu. Bore na njenom licu govore o tome koliko je život nije štedeo, ali oči i širok osmeh pokazuju da je ništa od toga nije slomilo.
Danas, osim komšiluka i Sejinih školskih drugova u njen etno park navraćaju takođe omoljička deca i mladi. I svi su podjednako dobrodošli.
Na maloj zaravni na kraju Omoljice s koje se pruža izvanredan pogled na jedan od meandara Ponjavice izdiže se kuća kao precrtana iz slikovnice sa Andersenovim bajkama. Tu živi Bratislavka Seja Gajić, samo naizgled obična žena iz komšiluka. Zapravo je posebna po mnogo čemu. Život joj nije bio lak, ali joj borbenost i optimizam ne fale, a ni ljubav prema ljudima. A ko pruža drugima uvek mu se vraća.
Podeli vest:
