Rapotirati – izveštavati o praznom, a praznina je osnovni cilj ograničenog kretanja/varednog stanja/policijskog časa, jednostavno je. Nema gotovo ništa i to je najveći utisak vožnje i šetnje užim centrom Pančeva u nedeljno veče.
Za cirka sat vremena tek su tri užurbana prolaznika, na par mesta šetaju se kućni psi, priđu i dva ulična, vidiš i dva lica na biciklu, ukupno desetak vozila u pokretu od kojih su pola razne dostave i tek nekoliko policijskih vozila. Tek jedan pica servis dinamično radi u centru – dostavljači za volanom nose maske.
Nigde nikoga na ulicama – najkraći je opis efikasnosti policijskog časa u Pančevu. I Pančevaca koji ga poštuju.
Saobraćajci pod maskama ljubazno uzimaju podatke. Interventna kod Narodne bašte legimiše biciklistu, i šalje ga gde se uputio. Kapije Narodne izazovno otvorene.
Policijski auto u patroli mili. Vojska nevidljiva. Nema ni potrebe.
Parking ispred bolnice prazan, rampa spuštena, u daljini na ulasku u Interno skraćuje se jedna cigareta. U sat vremena tek se sa jednom ambulantnom mimoiđeš.
Nema u centru kvake koja bi se, makar i sa rizikom od korone, mogla potegnuti – ništa otvoreno, svi poštuju… Pekare, kafići, restorani, barovi, trafike koje rade “non-stop” – sve je u mraku.
Proleće je a na glavnoj autobuskoj tek jedna zaostala “Lasta”.
Rapotirati – izveštavati o praznom, a praznina je osnovni cilj ograničenog kretanja/varednog stanja/policijskog časa, jednostavno je. Nema gotovo ništa i to je najveći utisak vožnje i šetnje užim centrom Pančeva u nedeljno veče.