TALENTOVANA BUDUĆNOST PANČEVA: Nevena Stojinov

Mlada grafičarka Nevena Stojinov, trenutno je na studijama Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Prema likovnim umetnostima odmalena gaji posebnu ljubav, a sa grafikom se upoznala u srednjoj školi. 

Šta je uopšte grafika, kakva je to grana likovne umetnosti?

– Grafika je to je skup disciplina koji obuhvata tehnike linoreza, bakropisa, akvatinte, litografije i slično. Svodi se na pravljenje matrice za umnožavanje crteža, koji su nam polaznica. Naravno, potrebno je i znanje iz oblasti slikarstva i vajarstva.  

Kako si došla do nje?

– Još od malena kada god me je neko pitao čime sam htela da se bavim, ja sam govorila slikanjem. Kasnije, u srednjoj školi, kada sam počela da se pripremam za Fakultet, počela sam da istražujem različite grane u kojima bih mogla da se pronađem. U tome su mi pomogli profesori sa kojima sam se spremala, Zoran Deranić i Svetlana Karović Deranić, pa smo onda zajedno istraživali da li sam za slikarstvo, vajarstvo i na kraju grafiku. Prva grafička tehnika sa kojom sam se upoznala je linorez, taj rad sam radila ručnom štampom jer nije potreban veliki pritisak, mi to zovemo ,,štampanje kašikom“. Iskreno, to moje oduševljenje kada sam odvojila prvi otisak, gledala sam pet minuta u taj papir i rekla „ja ću ići na prijemni za ovo, definitivno“.

Da li imaš neku posebnu tematiku kojom voliš da se baviš?

– Ponekad vežbe na fakultetu zahtevaju određenu temu, nekada je zadatak konkretan – studija ljudskog tela, ili dok upoznajemo grafičke tehnike koristimo jednostavnije motive poput mrtve prirode.  

A da li imaš tehniku koja ti je zanimljivija od ostalih?

-Najviše volim da radim kolaže, jer u istom momentu ti konstruišeš i dekonstruišeš neku sliku. Recimo da se rad radi od papirića, iako može i od drugih materijala, treba dosta koncentracije da u glavi vidiš sliku na kojoj radiš ali iz delova. Praktično razmišljaš o celini, a ne o delićima i onda tako sastavljaš sve zajedno.

Da li je teško navaljati materijale potrebne za radove?

-Deo materijala nam obezveđuje fakultet, a deo sami plaćamo. Dosta nekih alata pravim sama, tako da često koristimo mašine koje imaju na vajarskom odseku, pa pravimo šta nam treba. Recimo jedan alat, ‚‚Šaber“, pošto ga nigde ne nalazimo da ga kupimo, mi onda kupimo jednu trostranu turpijicu i onda sa nje skinemo bodljice da bismo imali šaber. Ali na taj način naučiš dosta stvari.

Na koje delo si najviše ponosna?

–Imam jedan rad, koji je u suštini manji blok, nastao je od jednog indeksa. Kada sam upisivala fakultet, zbog nekog straha i nervoze, išla sam na dva prijemna za višu Politehničku i za Fakultet Likovnih umetnosti. Ti prijemni su bili u odvojeno vreme, pa sam se prvo upisala u višu Politeheničku, pa onda na FLU. Tako da mi je taj indeks ostao, pa sam došla na ideju da ga iskoristim da ne bude bačen. Onda sam u njemu prefarbala stranice i napravila male kolaže, tu sam i počela da se bavim ozbiljnije kolažima. Tako da u principu imam indeks, koji kad se otvori imam moja slika, smer i pečat, a onda na ostalim stranama moji radovi. 

Šta su ti dalji planovi?

– Pa trenutno sam na fakultetu i dajem sve od sebe da napredujem koliko je moguće. Trenutno nemam svoj atelje, moja atelje je moja soba, ali bože moj. Nekako, ne možeš da planiraš mnogo unapred u ovom poslu, kao i u svim umetnostima, već se sve svodi na to kako ćeš se snaći. U oktobru će se izlagati jedan od mojih radova na 51. Salonu umetnosti u Pančevu, ako sve prođe okej. Preneki dan mi je javljeno da sam prošla na jednom konkursu, tako da ću izlagati i u Rijeci.

Mlada grafičarka Nevena Stojinov, trenutno je na studijama Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Prema likovnim umetnostima odmalena gaji posebnu ljubav, a sa grafikom se upoznala u srednjoj školi.