TALENTOVANA BUDUĆNOST PANČEVA: Teodora Gnjidić – pijanistkinja, pevačica i volonterka

Teodora Gnjidić maturant je srednje Muzičke škole „Jovan Bandur” i Gimnazije „Uroš Predić”. U osnovnoj Muzičkoj školi svirala je klavir, nakon čega se u srednjoj Muzičkoj opredelila za Teoretski odsek, a paralelno sa time završila je i osnovnu muzičku školu za solo pevanje. Pored toga ona je i volonterka u Crvenom krsu.

U Crvenom krstu je već dve godine, a muzikom se bavi od malena. 

Kako si počela da se baviš muzikom?

Kad sam bila mala bila sam zabavljač na svim okupljanjima mojih roditelja. Čak sam i za njih izmišljala performanse koje su bili primorani da gledaju. Mama mi je novinar i voditelj, a tata se bavi muzikom tako da sam tu ekstrovertnost pokupila po malo od oboje. Znali su da sam talentovana za neki vid javnog nastupa, ali su me pustili da sama tražim to. Kada sam krenula u prvi razred krenula sam na hor i glumu, tada sam shvatila da mi se mnogo dopada taj adrenalin kada se izlazi na scenu. Od tada se trudim da iskoristim svaku priliku za nastup. Nešto što mi je bilo jako zanimljivo i u čemu sam uživala bio je gimnazijalski idol, tamo sam svirala klavir i stekla iskustvo sviranja u bendu.

Pevam od malena. Pevala sam u horu moje razredne, u Muzičkoj školi, Jelene Cvetić i još kao dete sam se takmičila na nekim festivalima i sa horom nastupala na mnogim događajima. Ja sam završila osnovnu skolu za solo pevanje i naučila sam mnogo, ali ne mislim da je to put koji me zanima. Donelo mi je mnogo toga, ali me više zanima neki drugi pravac.

Kako si odlučila da upišeš dve srednje škole? Da li je naporno?

Razlog je više nego jednostavan, nisam mogla da se odlučim. Želela sam dobijem više znanja što se tiče muzike i da napredujem u njoj, a želela sam i da upišem Gimnaziju zbog nekih predmeta kojih u muzičkoj nema ili se ne rade toliko kao u Gimnaziji. Navikla sam još od malena. Od kako idem u školu idem u dve škole. Sada to jeste malo napornije i oduzima više vremena, ali ne nešto što neka odgovorna i organizovana osoba ne može da izvede. Mislim da baš zato stižem sve, jer znam da nešto moram da uradim odmah jer posle imam neku drugu obavezu.

Šta ti slušaš od muzike i kakva je danas muzika?

Slušam sve. Znam da glupo zvuči, ali mislim da je podela na žanrove danas vid ograničenosti. Ne mogu da kažem slušam samo pop, džez ili klasiku. Jednostavno slušam šta mi se sviđa. Komercijalnu muziku znam, ali kada sam sama slusam mnoge neke izvođace za koje većina naših vršnjaka ne zna, a mislim da su veoma kvalitetni po mnogim nekim kriterijumima. Svi znamo kakva je muzika danas opšte prihvaćena među mladima i ne mislim da protiv toga treba da se borimo. Svako sluša ono što misli da je najbolje ali je veoma jasno šta je dobra muzika, a šta ne.

Kako si onda počela da, pored ostalih obaveza, volontiraš u Crvenom Krstu?

Drugarice su me povele jednog utorka sa sobom i rekle mi da idem sa njima tamo da se družim. Shvatila sam to neozbiljno i mislila sam da idem da vidim kako to izgleda, ali da neću da se upuštam u to jer sam već dovoljno zauzeta. Međutim, otišla sam par puta i videla da je to potpuno drugačije i da pored nekih bitnih stvari koje obrađujemo upoznaš mnoge divne ljude i stekneš neko iskustvo koje van toga nikad ne bi dobio.

Da li je važno volontirati?

Mislim da jeste važno. Volontiranjem dobiješ mnogo više od tog materijalnog dela, a to shvatiš tek kad počneš da volontiraš. Ni ja nisam znala kakav je osećaj dok nisam krenula sa tim. Zato predlažem svima ako žele da rade nesto lepo, da volontiraju na bilo koji način.

Šta ti radiš u Crvenom krstu, kako to izgleda?

Imamo razne programe i razne akcije. Svako se pronađe u nečemu i odlučuje koliko želi da bude uključen u volontiranje i šta želi da radi. Program kojim se ja najviše bavim se zove zdravi stilovi života. Obeležavamo razne neke dane bitne za zdravlje ljudi, držimo edukacije mladima imamo i razne neke ideje koje nisu skroz dovrsene, ali su jako zanimljive. Tako da će se o njima tek čuti

Kakvi su ti onda dalji planovi u životu?

Volela bih da se bavim muzikom na bilo koji način, ali ne i da studiram to. Planiram nešto sa tatom, koji inace svira bubnjeve, ali je to sve na klimavim nogama zbog trenutne situacije. Što se tiče studiranja razmišljam se između psihologije i defektološkog fakulteta i morala bih vrlo brzo da se odlučim, ali su za prijemni neki predmeti isti, tako da mi je to olakšavajuca okolnost.

Teodora Gnjidić maturant je srednje Muzičke škole „Jovan Bandur” i Gimnazije „Uroš Predić”. U osnovnoj Muzičkoj školi svirala je klavir, nakon čega se u srednjoj Muzičkoj opredelila za Teoretski odsek, a paralelno sa time završila je i osnovnu muzičku školu za solo pevanje. Pored toga ona je i volonterka u Crvenom krsu.