Budite oprezni; „Žena ostala bez 100.000 evra zbog prevare, prodala kuću da bi povratila novac“

Kako da se zaštitite? Kome takvu prevaru da prijavite? Gosti TV Prva bili su Vojislav Rodić, IT stručnjak i konsultant i Milan Maglov, stručnjak iz oblasti digitalnog marketinga i društvenih mreža.

„Mi se najviše plašimo hakera koji će to uraditi na najmodernije načine, mada je to je najređe“, rekao je Rodić.

Dodaje da ljudi najčešće sami nesvesno daju svoje podatke.

„Postoje i složene priče, recimo bračni par želi da ide u inostranstvo. Stupe u kontakt sa agencijom, telefoniraju, skupljaju dokumentaciju… Onda treba da popune formular, a treba da se loguju na neki link koji su dobili, gde piše da ostave podatke sa Fejsbuk profila. Često mnogi servisi nude da otvorite novi nalog ili upotrebite postojeći Gugl ili Fejsbuk nalog, a tu mrežu koristi 3,5 milijardi ljudi. Posle par minuta vam je blokiran pristup nalogu i cela prethodna priča, gde ste vi bili uljuljkani profesionalnošću, navodnom prilikom za rad u inostranstvu, sve je služilo prevari“, ispričao je Rodić.

Neki misle da na tim profilima nema šta da se ukrade, samo slike sa rođendana i letovanja. Međutim, Rodić otkriva da vaš profil, kada je ukraden, postaje oružje za dalje prevare.

„Nije poenta da li imate nešto bitno na profilu jer će se vaš nalog koristiti za dalju prevaru. Hakeri zato i ne otvaraju nove, lažne naloge iako je to lako. Važno je da se ukrade nalog koji postoji godinama, ima interakciju, prijatelje… Jer ako vidite nalog koji postoji samo par meseci, ima nekoliko slika i malo prijatelja, biće vam sumnjiv. A pravi profil, kada ga preuzmu, blokiraju prijatelje i počnu da ga koriste za prevaru uz pomoć neke usluge ili proizvoda. Meni su se, recimo, obraćale navodne žene iz američke vojske, to je trajalo par meseci. Pa sve predsednici i članovi upravnih odbora banaka iz jugoistočne Azije“, opisao je Rodić.

„Sećate li se kako su pre 40 godina izgledale prevare? Priđe vam neko na stanici autobusa ili u vozu. Pa započnete priču, sve mu kažete ko ste i šta ste. Pa se požalite, skupljate za kombajn, ali su delovi skupi. A ta osoba kaže da je šurnjaja upravnika Carine i da će vam sve srediti, naravno za novac. Sada nasuprot vas nisu takvi pojedinci, već čitave organizacije, oni imaju i stručnjaka za IT i psihologe, isplati im se da budu organizovani“, rekao je on.

Na Instagramu se sve i svašta poklanja, gde nešto „dobijete“ i prevaranti traže podatke da vam pošalju.

Milan Maglov kaže da iznenađuje koliko su ljudi naivni, ali da ih ne treba kriviti jer sve deluje realistično. Kako dodaje, dešava se da i bude čudno to što je napisano, ali ljudi ipak „padnu“.

„Često i pojedinci, pa i influenseri ili brendovi, nešto poklanjaju. Trend je da odmah kada vide tako nešto, naprave profil kao vaš, dodaju neku crticu, stave vašu sliku i ljudima koji su učestvovali u poklanjanju šalju poruke direktno. ‘Dobar dan, vi ste dobitnik, ako želite da primite nagradu, pošaljite nam te podatke.’ Ili daju link, gde se u nekom momentu traži kartica. Kako neko padne na to? Kako da karticu?“, zapitao se Maglov.

Ističe da su to, iz njegovog iskustva, uglavnom nešto starije generacije.

„Možda je prilika da pošaljemo poruku – ne radite to nikako. Mora i banka malo da edukuje, kada vam daje karticu, da naglasi da je nikome ne dajete. Trebalo bi da uz prvu karticu stigne upozorenje koje će vas zaštititi. Na Fejsbuku se slično dešava. Zmam slučaj jednog mladog čoveka, njegova majka je dala 100.000 evra preko Fejsbuka tokom godinu dana. Ulaže žena, misli da su to kriptovalute, francuske banke… Dobila je ona i pasoš te osobe, s kojom komunicira, te prevare su toliko uverljive. Čuli su se i telefonom, on je objašnjavao da je sad super trenutak za investiciju. Pomisli neko, uložiću 500 evra, a dobiću 2.000. I posle godinu dana vi ste u vrzinom kolu, žena je prodala kuću da bi povratila novac. Umeju ljudi da budu jako ubedljivi, a umeju da budu i neubedljivi pa će im neko poverovati“, rekao je on.

Kako se žaliti ili tužiti, šta uopšte možemo da uradimo? Na pitanje da li se počinioci mogu naći preko IP adrese, Rodić odmahuje rukom.

„Zna li prosečan korisnik sopstvenu IP adresu? Ne. Mora da se ide u Odeljenje za visokotehnološki kriminal. Zavisi kakva je prevara i koliko je prošlo vremena. Postoji još jedna klasa prevara, a to su ljubavne, nije to za mlade i zaljubljive. Javio mi se čovek malo mlađi od mene, majka mu je vrlo stara, imala je navodnu ljubavnu vezu preko Interneta. Pa ti voliš ovo, ja ono, nedeljama i mesecima se dopisuju, dogovaraju viđanje, upoznavanje. Odjednom taj partner navodno pokraden u putu, ostao bez novca, pita je l’ može da mu se pošalje 500 evra pa da reši problem. I radi to sa ko zna koliko ljudi“, rekao je on.

„Ako vam neko piše sa profila vašeg prijatelja, i sumnjivo vam je, pa pitajte ga nešto. E, kako nam se zvala učiteljica u osnovnoj? I vidite kako će da reaguje. Ako krene da vas optužuje da ste paranoični, ali ne odgovori na pitanje… Preko interneta, uvek budite nepoverljivi, čak i prema onima koji izgledaju kao vaši prijatelji“, kazao je on.

Maglov navodi najosnovniji savet – ne dati nikome karticu i njene podatke, ni prijateljima, ni mami ni tati.

„Kada vam neko šalje link pa da se vi logujete podacima sa profila, to vam nikada Fejsbuk i Instagram tražiti. Dešava se, bude uverljivo, taj link i stranica na koju vodi izgleda kao Fejsbuk. Ali URL izgleda drugačije, što mnogi ne primete. Stigne vam i mejl kao od Fejsbuka, a adresa je vidno lažna. Nekada jesu uverljivi, ali gledajte gde kucate svoju lozinku ili podatke kartice, jer je jako opasno ako ih date pogrešnim ljudima“, zaključio je on.