Čak 17 odsto mladih radi bez ugovora
Čak 17 odsto mladih radi bez ugovora, odnosno na „crno”, a više od polovine njih (56 odsto) bilo je na nekom programu praksi. Za razliku od prošle godine, kada je oko 13 odsto bilo na plaćenoj praksi, taj broj sada iznosi 18 procenata, pokazuju najnoviji podaci Alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o položaju i potrebama mladih.
Podeli vest:
– Broj mladih koji su bili na neplaćenoj praksi ostaje u sličnom rangu kao prethodnih godina, što govori da problem neplaćenog rada praktikanata i dalje postoji. Njih 37 procenata bilo je na neplaćenoj radnoj praksi. Mlade koji su bili na praksi istraživači su pitali koliko su bili zadovoljni tom praksom. Prosečan odgovor iznosi 3,05 (skala 1 – uopšte nisam zadovoljan do 5 – veoma sam zadovoljan) – navode u KOMS-u.
Mladi su bolje ocenili kvalitet prakse u odnosu na prošlu godinu. Nešto više od trećine istaklo je da je bilo zadovoljno programom prakse koju je pohađalo. Takođe, upitani su i o utisku koliko su bitni sledeći elementi za dobijanje posla.
– Poražavajuća je činjenica da mladi veruju da su za dobijanje posla najvažniji lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno obrazovanje ili prethodno radno iskustvo – nabrajaju u KOMS-u.
Istraživače je interesovalo i da li su omladinci spremni da rade druge poslove dok ne pronađu posao u struci. U odnosu na prošlu godinu, kada je iznad 85 odsto odgovorilo potvrdno, ove godine 87,5 odsto mladih je spremno da radi druge poslove dok ne nađe adekvatan u struci, navodeći da bi radili, jer moraju – 26 odsto njih, a 11 odsto ne bi radilo duže od šest meseci, piše Politika.
– Samo četiri procenta ne bi radila uopšte, a osam odsto njih ne zna, što upućuje, kao i u prethodnim izveštajima, na zaključak da mladi u Srbiji nisu probirljivi što se tiče posla i da bi radili tamo gde im se ukaže prilika – dodaju u KOMS-u.
Mladima je postavljeno i pitanje da li su spremni da se prekvalifikuju ukoliko na tržištu rada ne postoji potreba za njihovim obrazovnim profilom. Blizu tri petine njih kazalo je da jeste spremno. Utisak da su mladi spremni da se prilagođavaju uslovima tržišta, od rada van struke do spremnosti na prekvalifikacije, čekanje na posao i slično, ostao je nepromenjen.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da je sumnjičava prema podacima koji pokazuju da je današnja omladina manje izbirljiva, da bi radila tamo gde im se ukaže prilika.
– Nemam utisak da se bilo šta menja nabolje i mislim da su mladi i te kako probirljivi. Zato mi taj njihov podatak ne uliva poverenje, jer skoro smo primali dva radnika preko Nacionalne službe za zapošljavanje, pa je njihovo prvo pitanje bilo kolika će im biti plata. Kad smo im rekli, polovina kandidata je odmah otišla – ističe Savićeva.
Podeli vest:
