Cena goriva skače skoro svakog dana – šta je razlog?

Gotovo svaki put kada dođu na pumpu – čeka nova cena goriva.

Ovo je utisak većine vozača koji su svoje negodovanje poslednjih nedelja podelili na društvenim mrežama.

Cena benzina, dizela i plina skaču gotovo svakodnevno, pa je trenutna slika na totemima pored pumpi za benzin (BMB 95) 162,4 dinara, evro dizela 164,4, dok je cena duplo filtriranog dizela 170,4 dinara. Kvalitetniji benzin sa aditivima prodaje se i do 180,4 dinara. Auto-gas košta na većini pumpi u Srbiji 86,9 dinara.

Prikaz cenovnika na pumpama gotovo da se menja na dnevnom nivou, a kako statistika pokazuje, samo od Nove godine cena je viša je za 20 dinara.

„Početkom nedelje cene su već podignute za 50 para, pa od pre dva dana za novih 50 para i čini se da će tako unedogled“, jedan je od komentara. „Početkom jula litar benzina koštao je 156 dinara, a dizela 160. A one su, opet u odnosu na aprilske, veće za šest dinara za benzin i za tri dinara za naftu, nego u aprilu.“

Prema rečima Bore Tatića iz Privatnog udruženja benzinskih stanica, nema dileme da na tržište goriva u Srbiji pre svega utiče rast cena sirove nafte na Svetskoj berzi.

„Svaki poremećaj na svetskom tržištu odražava se na naše cene“, kaže Tatić. „Jedino što se kod pojeftinjenja sirove nafte, to sporije prenosi na cene na našim pumpama, dok se kod poskupljenja brže reaguje. Osim svetske berze, koja pre svega doktira domaća cene, veliki uticaj na stanje na totemima imaju i državni nameti, kroz akcize i poreze. Osim toga, u odnosu na većinu zemalja sveta, najmanju rudnu rentu za eksploataciju sirove nafte plaća Kompanija NIS, pa bi shodno tome, država mogla da razmotri da cena goriva bude niža.“

Kako kaže sagovornik Novosti, ranijih godina je gotivo u Srbiji bilo znatno skuplje nego u zemljama u okruženju. Poslednjih godina cene su se približile, iako na domaćim pumpama, kako veli, i dalje prednjače. Kako Tatić objašnjava, upadljivo jeftinije je gorivo u Bosni i Hercegovini, dok je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori približno kao kod nas.

„Na niže cene goriva u BiH pored svega utiču niže akcize nego kod nas“, kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije. „Tačno je da maloprodajnu cenu određuje stanje na svetskoj berzi, ali su drugi važan faktor državni nameti, akcize i poresko opterećenje. Samo akcize i takse, da gorivo dobijemo džabe košta 65 dinara, a na PDV ode oko 25 dinara. Treba dodati troškove vađenja nafte, bušenja, prerade…“

Na svetskim tržištima cene nafte su poslednjih nedelja rasle i, kako stručnjaci kažu, dostigle nove najviše nivoe u više od nekoliko godina unazad. Na londonskom tržištu je barel severnomorskog brenta, koji predstavlja međunarodnu cenovnu referencu za „crno zlato“, za ugovorenu isporuku u septembru, prošle nedelje koštao 76,34 dolara, novi najviši nivo od 2019. godine. Jučerašnja cena do zatavranja berze bila je 70,33 dolara. Uprkos tom blagom padu, promene na totemima, u rikverc, kao i do sada, teže će se dogoditi.

Velika očekivanja

Trgovci su pre svega, zahvaljujući oporavku najvećih svetskih privreda posle korone, očekivali da će pandemiji doći kraj i da će početi da se putuje, pa samim tim i potražnja za naftom nastaviti da raste – objašnjava kretanje na svetskoj berzi nafte Atanacković. – Zato je u odnosu na oko 40 do 50 dolara za barel prošle godine, cena na berzi pre nekoliko dan bila gotovo udvostručena, stigavši blizu 80 dolara. Umesto toga, poslednji pad pokazuje da su očekivanja bila prevelika, pa da ipak nije objavljaen kraj ni koroni ni pandemiji.

Ne prate isto

„Problem je što naše tržište ipak ne prati podjednako promene na svetskoj berzi“, komentar je kupaca na novo poskupljenje. „Čim brent skoči, automatski se menja cenovnik na pumpama, a kada je situacija obrnuta, posle pada svetske cene nafte, mora mnogo da prođe, da bi se to odrazilo na naše tržište. To je, pre svega jer u Srbiji nema konkurencije, pa trgovci mogu kako hoće.“

Gotovo svaki put kada dođu na pumpu – čeka nova cena goriva.