Cene skaču, korpe poluprazne – šta možemo da kupimo za jednu „crvenu“

Odavno živimo u kapitalizmu, cene uglavnom uređuje tržište. Koliko smo svesni da bismo mogli da utičemo na njih, ako pažljivije biramo šta ćemo kupiti.

Boro Stanić je u penziji, a u marketu svakodnevno kupuje samo najosnovnije namirnice.

„Hleb, mleko i zemičke koštaju 380 dinara. Mleko je 183 dinara, a bilo je 124. Evidentno je da je sve poskupelo“, priča penzioner Stanić.

Za isti novac pre godinu dana puna korpa, danas poluprazna, žale se građani.

„Dve, tri stvari koštaju skoro 1.000 dinara. Nekada smo mogli da napunimo korpu za taj isti novac“, poručuje sugrađanin. 

Da li su poskupljenja opravdana

Udruženja potrošača smatraju da su neke cene povećane opravdano zbog većih troškova proizvodnje i transporta, dok neke i nisu – naročito kada je reč o uslugama majstora različitih zanata. 

Iz Udruženja potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović navodi primer cene ugradnje klime, koja je bila od 60 do 70 evra, a sada se kreće od 100 do 110 evra. 

„Primećujemo i da frizerski i kozmetički saloni i povećavaju cene nesrazmerno sa drugim troškovima, koji prate njihov rad“, navodi Gavrilović.

Dodaje i da je od jednog osiguranja dobio objašnjenje da svi poskupljuju, pa i oni.

Različite cene u marketima 

Dešava se, s druge strane, da je proizvod istog brenda u jednom marketu duplo skuplji nego u drugom, pa je savet za kupce da budu oprezniji i ne kupuju sve na jednom mestu.

„Skoro smo poredili cenu jednog dezodoransa. U većim trgovinskim lancima košta od 600 do 650 dinara, dok u manjim prodavnicama i apotekama košta od 250 do 300 dinara – više nego duplo je jeftiniji“, priča Dejan Gavrilović.

Zbog rata u Ukrajini, inflacija raste svuda u svetu, a ekonomisti kažu: „Dobro došli u kapitalizam.“

Ko određuje cene

Koliko god se mi ljutili, cene zapravo određuje potražnja.

Trgovci su slobodni sami da ih formiraju, osim ako ih država ne ograniči, a to se trenutno odnosi samo na cene belog kristal šećera, dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, nekih vrsta brašna, svinjskog buta i plećke, svežeg pilećeg trupa i suncokretovog ulja i hleba.

Finansijski savetnik Dušan Uzelac objašnjava da prema tražištu, prodavci imaju pravo da poskupe i da kažu svoju cenu koju god žele. 

„Kao kupci, imamo snagu i mandat da na to pristanemo ili ne pristanemo. To je ono što građani moraju da razumeju. Jedini način da kažu nekome da je nešto preskupo je da proizvod ne kupe, da kupe neku drugu alternativu ili prestanu sa korišćenjem tog proizvoda“, kaže Uzelac.

U našoj korpi, po ukupnoj ceni od 1.000 dinara, našao se jedan paket toalet papira na akciji, 400 grama mesa, najjeftiniji dostupan rezani beli hleb i litar jogurta.

Želeli smo da kupimo hleb „Sava“ čija cena je ograničena Uredbom Vlade Srbije na 53,5 dinara, ali u marketu koji smo posetili, nije ga bilo na policama, piše RTS.

Odavno živimo u kapitalizmu, cene uglavnom uređuje tržište. Koliko smo svesni da bismo mogli da utičemo na njih, ako pažljivije biramo šta ćemo kupiti.