Da li je Srbija spremna za meso iz laboratorije
Analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, agronom Miloš Stojanović, kaže da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka i da je proizvodnja mesa u laboratorijama na dugom štapu. Smatra da „veštačko meso“ domaći poljoprivrednici kao ni potrošači neće olako prihvatiti, rekao je Stojanović.
Podeli vest:
Jedna od najvećih svetskih prehrambenih kompanija otvorila je u Srbiji fabriku za obroke na biljnoj bazi koji će se izvoziti u Evropsku uniju. Postavlja se pitanje da li je veganska hrana – hrana budućnosti, koliko je vredan taj sektor i da li će njegov rast uticati na dalji pad stočarstva.
Proizvodnja veganske hrane na biljnoj bazi je dobra prilika za Srbiju, ali od stočarstva se ne sme odustajati.
Miloš Stojanović, agronom, analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, rekao je za RTS da je proizvodnja veganskih, zamenskih obroka za meso na bazi soje dobra šansa za Srbiju, a činjenica da se ovde ne gaji GMO, mogla bi da otvori vrata i za druge investitore koji žele da se bave proizvodnjom zdrave hrane koja je na ceni u svetu.
„Mislim da treba da istrajemo u toj odluci da ne proizvodimo GMO. Treba da se deklarišemo kao zemlja koja proizvodi zdravu hranu u kontrolisanim uslovima. Mislim da to znaju da prepoznaju i velike kompanije i investitori i potrošači koji se na kraju pitaju šta će konzumirati“, istakao je Stojanović.
Navodi da tržište veganske hrane raste i da će do 2028. godine vredeti 90 milijardi evra. Ističe da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka, a da je proizvodnja mesa u laboratorijama na dugom štapu.
Smatra da „veštačko meso“ domaći poljoprivrednici kao ni potrošači neće olako prihvatiti. Kaže da čak i kompanije koje se time bave u Americi beleže pad proizvodnje i zarade, kao i da je sve manje startapova u toj proizvodnji.
Krava je lažno optužena da je zagađivač, EU popušta
Iako je tržište veganske hrane u rastu, Stojanović ističe da poljoprivredna zemlja poput Srbije mora da sačuva stočarstvo jer ono generiše rast svih drugih grana proizvodnje i čuva plodnost zemljišta.
„Farme nisu generator klimatskih promena i mislim da je to izazvalo veliku nelagodu među poljoprivrednicima Evropske unije. Čak imamo proteste 11 zemalja i već su i evropski zvaničnici polako krenuli da popuštaju pred njihovim zahtevima, odnosno da odustaju od planiranog smanjenja subvencija i te tranzicije koju planiraju, da smanje uticaj CO2. Imamo čak i neke zvaničnike kao, recimo, guvernera Centralne banke Belgije koji se izuzetno tome protivi“, podsetio je Stojanović.
Podeli vest:
