„Razmišljamo da uvedemo da vrtići budu potpuno besplatni. I državni i privatni. Da država preuzme brigu na sebe, da tako pomognemo roditeljima, da se time dodatno motivišu da imaju više dece“.
Ovo je nedavno poručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Gde bi se smestila sva deca ako bi i mogla da pohađaju predškolske ustanove besplatno ključno je pitanje, piše Politika.
Obdaništa su prebukirana, a sva mesta su zauzeta.
Broj upisane dece prevazilazi kapacitete ustanova, a deca se i dalje primaju preko broja i na hiljade ih ostaje neupisano, ispod crte.
To je jasno i onima koji su se obradovali zbog mogućnosti da na nivou države vrtići budu besplatni i uverenima da je posredi predizborna obmana.
Za celodnevni boravak na sigurnom, s nutricionistički izbalansirana dva obroka i dve užine i vaspitno-obrazovnim aktivnostima u društvu vršnjaka pod nadzorom vaspitača iz porodičnog budžeta izdvaja se oko 250 dinara dnevno, piše Politika. Lokalne samouprave uglavnom plaćaju 80 odsto ekonomske cene vrtića, a roditelji 20 odsto. Boravak mališana u vrtićima već je sasvim besplatan u Rumi, Novom Sadu, Odžacima, Žagubici, a nije problem cena koliko nedostatak mesta za svu decu.
Mame i tate predškolaca, kao i vaspitači, zaključuju da bi država, ako bi odlučila da umesto roditelja finansira boravak mališana u vrtićima, pomogla samo onima koji uspeju da se domognu mesta u obdaništima, a pomoć je više potrebna porodicama dece koja ostaju neupisana.
Kada se sabere broj dece upisane preko normativa i ona koja nisu upisana zbog popunjenog kapaciteta u državnim i privatnim predškolskim ustanovama, ispostavlja se da za oko 15.000 do 20.000 dece (prema podacima RZS za prošlu i pretprošlu godinu) u predškolskom sistemu Srbije nema mesta za kvalitetan boravak i vaspitno-obrazovni rad u optimalnim uslovima.
Koji bi od gorućih problema predškolstva bio rešen ako bi boravak u vrtićima za decu bio besplatan?
„Nijedan. Dodatno bi se produbio problem tihe privatizacije pod sloganom ‘sufinansiramo troškove roditelja, a ne rad privatnih predškolskih ustanova’. Dotiranjem troškova roditelja čija deca borave u privatnim vrtićima problem manjka kapaciteta se ne rešava, već uvećava. Ogroman novac, umesto u gradnju novih objekata i trajno rešavanje problema, odlazi na trenutno rešavanje problema dela roditelja. Najbrže bi se kapacitet državnih ustanova povećao iznajmljivanjem prostora, ako bi se privatnicima isplati da tako rade, što ne bi država“, smatra predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosiljka Jovanović.
„Razmišljamo da uvedemo da vrtići budu potpuno besplatni. I državni i privatni. Da država preuzme brigu na sebe, da tako pomognemo roditeljima, da se time dodatno motivišu da imaju više dece“.