Kako da učionice ne budu „smorionice“ – najbolji nastavnici znaju šta je srećno učenje

Profesor Borko Petrović, koji je 2022. godine proglašen za najboljeg nastavnika na svetu, na pitanje ima li srećnog učenja kaže da to zavisi koga pitate.

“Ako pitate kolege poput nas, u našoj Asocijaciji najboljih nastavnika na Balkanu, mi se svakako trudimo da nam učenje u učionici bude srećno. Što se tiče celokupnog sistema, ne bismo mogli da kažemo da je to tako slučaj, ne samo kod nas, nego uopšte u celom svetu”, dodaje Petrović.

Ukazuje da je koncept srećnog učenja u poslednje vreme dosta zaživeo.

“U smislu da smo kročili u 21. vek, a doživeli smo da nam deca nisu srećna u učionicama zato što ne pratimo realnost kojom su oni obasipani kada izađu iz školskih klupa i otvore vrata škole. Tako da, došli smo u neki raskorak i to se vidi i mi pokušavamo da smanjimo taj jaz”, navodi Petrović.

„Sve ono što su sada naše učionice, to su sve problemi“

Na pitanje koji problem u našem sistemu prosvete se može označiti kao prepreka srećnom učenju, učiteljica Željana Radojičić Lukić kaže da je problema mnogo.

“Teško se opredeliti samo za jedan, ali srećno učenje je upravo koncept budućnosti. Znači, sve ono što su sada učionice naše, to su sve problemi. Problem je opremljenost učionica, problem je sloboda da izađemo pod otvoreno nebo, da se učenici što više kreću, problem je da li imamo obučene nastavnike i da li imamo volju celog tog zlatnog trougla da se nešto menja na bolje”, dodaje Radojičić Lukićeva.

Profesor Petrović kaže i da nemaju kontakte sa Ministarstvom prosvete, kao i da se svi kontakti završavaju na ličnom nivou.

“Ljude koje mi poznamo, koji nas dobro znaju, ali kad treba doći u sistem i sistemski krenuti nešto, tu sistem pruža izuzetno veliki otpor. Što nije čudo, na njemu je da se brani, na nama je, očigledno, da malo bolje napadamo. Znači, moramo da nađemo neku veću armiju, da imamo neki širi konsenzus i da se naš glas malo više čuje. Očigledno da mi ne drmamo taj kavez dovoljno jako. Moramo prodrmati da bi se obratila malo više pažnja na sve ono što mi imamo da kažemo. Nažalost, još uvek nemamo neku otvorenu i ponuđenu ruku od strane ministarstva. Nadam se da će nas čuti”, dodaje Petrović.

Učenje bez udžbenika

Profesor Petrović objašnjava i da ne koristi udžbenike na svojim časovima.

“Ja sam pre desetak godina slučajno u jednoj od tih rasprava u kolektivu, jer svake godine je rasprava oko udžbenika, koje ćemo udžbenike, ovog izdavača ili onog izdavača. Oni su svi onako lepi, dođu, donesu kolačiće, ponude vam neki laptop – to je ono što se zove neki mito – da uzmete njihove udžbenike, a ja im uvek kažem kada je pre desetak godina moj pedagog u školi rekao zašto se svađate, udžbenici uopšte nisu potrebni. Ja sam rekao, izvini, molim te, ponovi još jednom. On je rekao udžbenici vam uopšte nisu potrebni, vi imate svoj plan i program koji pratite. Kako ćete postići to, to je na vama”, rekao je Petrović.

Ističe da je on tada shvatio koju slobodu ima, kao i da ne zavisi od tog izbora.

“Ja od tog dana više nikad nisam učestvovao u izboru udžbenika, niti me interesuje. Moji đaci nikada nemaju tu presiju koji ćemo udžbenik. Imamo svoje digitalne alate, imamo svoje grupe gde delimo resurse, tu su linkovi. Pobogu, živimo u 21. veku, nismo opterećeni time. Ja želim da oslobodim roditelje dodatnih troškova i sve ono što je meni potrebno ja kreiram sam, uzimam od svojih kolega”, objašnjava Petrović.

Ukazuje da je zbog toga svaki čas drugačiji.

“Ne moram da radim po udžbeniku i moram reći da je to upravo ta zona komfora u koju su se mnogi zavukli da im udžbenik u suštini diktira šta će i koliko će raditi. I onda, ako prođu dva, tri časa, nisam stigao, imamo deco još toliko stranica, moramo da žurimo. Ne, to je greška, nikada ne dozvolite da vam udžbenik diktira, neka vam đaci diktiraju tempo kojim treba da radite, vi njih slušate, zbog njih ste tu, ne zbog udžbenika“, naglašava Petrović.

„Učionice su postale smorionice“

I učiteljica Željana Radojičić Lukić je saglasna da đaci treba da diktiraju tempo, a ne udžbenici.

“Đaci uvek diktiraju tempo, udžbenici najmanje, ali je jako važno da imate kreativnog učitelja, nastavnika, vaspitača. Ja kažem učionice su postale smorionice, da te smorionice razvedrimo, da unesemo u njih tu neku radost”, navodi Radojičić Lukićeva.

Poručuje da se sve to radi parcijalno, ali da je neophodno da “zakotrljamo jednu ozbiljnu obrazovnu reformu koja će od tih učionica napraviti srećne učionice”.

Kaže da kada decu pitamo kako im je bilo u školu, uglavnom će reći onako, smor, kao i da ništa nisu radili u školi.

“Deca moraju da uče svim čulima, pa mi smo u 21. veku. Sve manje će nam i trebati udžbenici. Udžbenici će nestati, pitanje je da li će nestati 2030. ili 2035. godine, ali oni nestaju sigurno. Dolaze nam neke nove tehnologije. Kada uđe 3D tehnologija u škole, kada naravno mi dočekamo to, pa sigurno će se čovečije telo učiti iz nekih organa koji će se sami tu, da kažem, printati, od kojih će oni stvarati, da će putovati na neka mesta. Mi i sada to možemo”, navela je učiteljica.

Savet roditeljima – pustite decu da budu deca

Za kraj, profesor Petrović je dao savet roditeljima da puste decu da budu deca.

“Najčešće je njihova greška dođu kod mene, dete ima četiri ili pet godina, da li da krene kod tebe na engleski jezik? Ja kažem pustite dete da raste, da se igra, da trči, da uživa u životu. Ništa neće pobeći. Dakle, najveća greška roditelja je što misle da će njihovo dete biti hendikepirano ako na vreme ne počne i ne pronađe se. Ima vremena za sve. Pustite ih, dajte im dovoljno šansi, dovoljno im puteva otvorite, dovoljno prilika im dajte samo da slede svoj unutrašnji glas, nemojte nikako vršiti presiju i nemojte shvatiti ništa tragično”, poručuje Petrović.

Ukazuje da ni ocene ne treba shvatati tragično, kao i da se on zalaže da se one ukinu.

“To je jedna od stvari koje bih ja prvo ukinuo – da merimo postignuća međusobno moje dete, tvoje dete, komšijsko, ko je od koga bolji. Da jednostavno učimo zato što želimo, zato što želimo da se razvijamo, ne zato što nas neko tera, nego zato što želimo da imamo neku svoju budućnost i da uživamo u tom čarobnom traženju budućnosti”, naglasio je Petrović.

“Dakle, roditelji, opustite se, vaša deca neće ispustiti ništa, neće biti manje vredni ljudi. Gledajte da radite na nekim drugim ciljevima, to su vaspitni ciljevi. Više insistirajte na tome. Akademski neće pobeći, ali, bogami, koliko vidimo, ispustili smo vaspitanje iz ruku. Tako da, neka oni insistiraju na tome. Kao što ja insistiram s svojim učenicima, da budemo dobri ljudi. Novi Tesla će se retko desiti, teško da ćemo imati tako neke briljantne naučnike i da ćemo ostvariti ne znam kakva dostignuća novog Mikelanđela ili Donatela, ali možemo svakog dana uraditi nešto da budemo makar malo bolji ljudi”, zaključuje Petrović.