• Koliko nastavnici, a koliko đaci u Srbiji koriste ChatGPT

    Već dugi niz godina školstvo u Srbiji prate kritike da nije zanimljiva đacima, da nije dovoljno savremena, da se svodi na puku reprodukciju i ponavljanje onoga što su đaci čuli od profesora na predavanju. Može li veštačka inteligencija to da promeni?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Koliko nastavnici, a koliko đaci u Srbiji koriste ChatGPT
    Foto: Pixabay

    Profesorka psihologije na Filološkom fakultetu u Beogradu Dobrinka Kuzmanović kaže da je veštačka inteligencija obeležila 2023. godinu, ali da ona još nije ušla u naše škole i da nema upliv na obrazovanje.

    „Jedno empirijsko istraživanje u koje je bilo uključena polovina nastavnika informatike u osnovnim školama u Srbiji pokazalo je da ChatGPT koristi pet odsto nastavnika, a nešto veći procenat učenika izveštava o korišćenju ovog alata zasnovanog na veštačkoj inteligenciji“, rekla je Kuzmanovićeva.

    Kaže da je zabrinjavajuće to što je veliki procenat nastavnika zapravo skeptičan prema upotrebi tog alata i što smatraju da on ne može da doprinese unapređenju obrazovanja.

    “Kompetencije nastavnika su od presudnog značaja za inkorporiranje bilo kog alata u obrazovnu praksu. Vi morate da opremite nastavnike veštinama. Danas se sve češće govori o pismenosti za veštačku inteligenciju. Oni moraju da poseduju opšta konceptualna znanja”, rekla je profesorka Filozofskog fakulteta.

    Kako se veštačka inteligencija koristi u ocenjivanju

    Upozorava da su ta znanja, nažalost, na niskom nivou, a da pedagogija gubi u trci sa tehnološkim razvojem. Navodi i da se postavlja pitanje da li obrazovanje uopšte treba da inkorporira sve novine iz Silicijumske doline.

    „Nastavnik treba da ume da upotrebi alate veštačke inteligencije na jedan pedagoški smislen i opravdan način“, rekla je Kuzmanovićeva.

    To objašnjava na primerima međunarodnih testiranja i drugih istraživanja u obrazovanju gde se veštačka inteligencija koristi za takozvano adaptivno testiranje.

    “To znači da se uz pomoć veštačke inteligencije prilagođava nivo težine zadataka i kognitivnih zahteva kapacitetima svakog učenika. Učenik će dobiti zadatak odgovarajuće težine u zavisnosti od toga kako je uradio prethodni zadatak“, objašnjava Kuzmanovićeva.

    Reprodukovanje naučenog nije više dovoljno

    Ako imamo eksternu memoriju ogromnog kapaciteta, ako nam je ono pri ruci u svakom trenutku, samo reprodukovanje činjenica postaje devalvirano i moramo da znamo da odemo dalje od tih činjenica.

    “Da znamo šta ćemo da uradimo sa tim činjenicama, kako ćemo da procenimo njihovu verodostojnost, pouzdanost, u kontekstu veštačke inteligencije, da posedujemo tzv. podatkovnu ili pismenost u domenu podataka, algoritamsku pismenost, da znamo na koje se sve načine mogu zloupotrebiti alati veštačke inteligencije, kako to oblikuje naš svakodnevni život, našu dobrobit, uslove u kojima mi živimo danas i u budućnosti. Dakle, moramo da razvijamo veštine kritičkog promišljanja, moramo da pripremamo da oni kreiraju sopstvenu budućnost“, rekla je profesorka Kuzmanović.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Da li je Srbija spremna za meso iz laboratorije

    Analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, agronom Miloš Stojanović, kaže da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka i da je proizvodnja mesa u laboratorijama […]

    Koliko se zarađuje u Srbiji po delatnostima

    Prosečna neto plata u Srbiji prošle godine, za dvanaest meseci, iznosila je 86.007 dinara, što je oko 732 evra. Za godinu dana plate su nominalno porasle 14,8 odsto. Iz godine u godinu praktično […]