Koliko nastavnici, a koliko đaci u Srbiji koriste ChatGPT
Već dugi niz godina školstvo u Srbiji prate kritike da nije zanimljiva đacima, da nije dovoljno savremena, da se svodi na puku reprodukciju i ponavljanje onoga što su đaci čuli od profesora na predavanju. Može li veštačka inteligencija to da promeni?
Podeli vest:
Profesorka psihologije na Filološkom fakultetu u Beogradu Dobrinka Kuzmanović kaže da je veštačka inteligencija obeležila 2023. godinu, ali da ona još nije ušla u naše škole i da nema upliv na obrazovanje.
„Jedno empirijsko istraživanje u koje je bilo uključena polovina nastavnika informatike u osnovnim školama u Srbiji pokazalo je da ChatGPT koristi pet odsto nastavnika, a nešto veći procenat učenika izveštava o korišćenju ovog alata zasnovanog na veštačkoj inteligenciji“, rekla je Kuzmanovićeva.
Kaže da je zabrinjavajuće to što je veliki procenat nastavnika zapravo skeptičan prema upotrebi tog alata i što smatraju da on ne može da doprinese unapređenju obrazovanja.
“Kompetencije nastavnika su od presudnog značaja za inkorporiranje bilo kog alata u obrazovnu praksu. Vi morate da opremite nastavnike veštinama. Danas se sve češće govori o pismenosti za veštačku inteligenciju. Oni moraju da poseduju opšta konceptualna znanja”, rekla je profesorka Filozofskog fakulteta.
Kako se veštačka inteligencija koristi u ocenjivanju
Upozorava da su ta znanja, nažalost, na niskom nivou, a da pedagogija gubi u trci sa tehnološkim razvojem. Navodi i da se postavlja pitanje da li obrazovanje uopšte treba da inkorporira sve novine iz Silicijumske doline.
„Nastavnik treba da ume da upotrebi alate veštačke inteligencije na jedan pedagoški smislen i opravdan način“, rekla je Kuzmanovićeva.
To objašnjava na primerima međunarodnih testiranja i drugih istraživanja u obrazovanju gde se veštačka inteligencija koristi za takozvano adaptivno testiranje.
“To znači da se uz pomoć veštačke inteligencije prilagođava nivo težine zadataka i kognitivnih zahteva kapacitetima svakog učenika. Učenik će dobiti zadatak odgovarajuće težine u zavisnosti od toga kako je uradio prethodni zadatak“, objašnjava Kuzmanovićeva.
Reprodukovanje naučenog nije više dovoljno
Ako imamo eksternu memoriju ogromnog kapaciteta, ako nam je ono pri ruci u svakom trenutku, samo reprodukovanje činjenica postaje devalvirano i moramo da znamo da odemo dalje od tih činjenica.
“Da znamo šta ćemo da uradimo sa tim činjenicama, kako ćemo da procenimo njihovu verodostojnost, pouzdanost, u kontekstu veštačke inteligencije, da posedujemo tzv. podatkovnu ili pismenost u domenu podataka, algoritamsku pismenost, da znamo na koje se sve načine mogu zloupotrebiti alati veštačke inteligencije, kako to oblikuje naš svakodnevni život, našu dobrobit, uslove u kojima mi živimo danas i u budućnosti. Dakle, moramo da razvijamo veštine kritičkog promišljanja, moramo da pripremamo da oni kreiraju sopstvenu budućnost“, rekla je profesorka Kuzmanović.
Podeli vest:
