Osobe sa invaliditetom često se suočavaju sa različitim poteškoćama, od fizičkih prepreka do predrasuda zbog kojih teško dolaze i do zaposlenja. Trenutno ih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje oko 14.000. Poslodavci su po zakonu dužni da zaposle po jednu osobu sa invaliditetom na određeni broj radnika koji imaju. U suprotnom, moraju da uplate najmanje 50 odsto prosečne bruto zarade za svako lice koje su morali, a nisu zaposlili.
Zbog narušenog zdravlja Snežana Jovanović je dobila status osobe sa invaliditetom nakon čega se suočila sa brojnim predrasudama. Pogotovo prilikom pokušaja da se zaposli.
„Jedna od najvećih predrasuda je to što kada se kaže da je neko osoba sa invaliditetom, misli se na osobu koja sedi u kolicima. Ne. Kao što vidite, normalno funkcionišem, normalno se krećem, ali postoje problemi zbog kojih ne mogu da budem kao neko ko je potpuno zdrav“, ističe Snežana Jovanović.
Nije mislila da će dobiti bilo kakav posao, jer, kako kaže, i ljudi koji su zdravi i pravi relativno teško dolaze do posla u njenim godinama.
„Sticajem okolnosti završila sam obuku za veb-dizajnera i eto dobila sam posao“, naglašava ona.
SDPS povećao broj zaposlenih s invaliditetom
Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom SDPS za šest godina povećalo je broj zaposlenih sa sedam na 35, od njih je čak 27 osoba sa invaliditetom. I to izuzetno motivisanih za posao.
„Znamo šta nam treba i šta hoćemo. Kada pronađemo takvu osobu i pružimo joj optimalne uslove za rad, mi dobijamo maksimalne performanse od svih tih ljudi. Možda nije umesno upotrebiti izraz zahvalnost, ali neka bude obostrana. Mi smo zahvalni njima što su takvi i oni su zahvalni nama kao poslodavcima zato što su dobili priliku. Imamo najlepša moguća iskustva“, ističe Predrag Bubalo, suvlasnik i direktor SDPS-a d.o.o.
Poslodavci su dužni da zaposle jednu osobu sa invaliditetom ako imaju između 20 i 50 radnika, a onda po još jednu na svakih pedesetoro zaposlenih. Ili da plate penale.
„Oko 7.500 privrednih subjekata zapošljava oko 17.500 osoba sa invaliditetom. U vezi s drugim načinom ispunjavanja obaveza, privredni subjekti mogu da uplate u budžetski fond iznos od 50 posto prosečne zarade po jednoj osobi sa invaliditetom“, objašnjava Dragan Agatunović iz Poreske uprave.
Dodaje da su na taj način privredni subjekti uplatili oko pet milijardi za 2020. godinu.
„I u poslednjih nekoliko godina vidimo blagi porast tih uplata. Na primer u 2018. godini, on je iznosio oko 3,8 milijardi dinara, u 2019. – 4,2 milijarde“, navodi Agatunović.
Godišnji budžet od 550 miliona dinara za podršku
Za podršku zapošljavanja osoba sa invaliditetom NSZ ima godišnji budžet od 550 miliona dinara. Da ih obuče, prekvalifikuju i poslednjih godina odvojeni novac iskorišćavaju u potpunosti.
„Svakome je isplativije da zaposli osobu sa invaliditetom, a ne da plaća određene penale ako može da nađe na tržištu rada određene profile. Ono što možemo da vidimo – iz godine u godinu se beleži porast broja zaposlenih osoba sa invaliditetom sa naše evidencije, jer mi možemo da pratimo tu statistiku. Ove godine za prvih pet meseci zaposlilo se 1.700 osoba sa invaliditetom kod različitih poslodavaca“, naglasio je Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Preduzeća obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom mogu da ispune i ako sklope ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa firmama koje se bave profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom često se suočavaju sa različitim poteškoćama, od fizičkih prepreka do predrasuda zbog kojih teško dolaze i do zaposlenja. Trenutno ih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje oko 14.000. Poslodavci su po zakonu dužni da zaposle po jednu osobu sa invaliditetom na određeni broj radnika koji imaju. U suprotnom, moraju da uplate najmanje 50 odsto prosečne bruto zarade za svako lice koje su morali, a nisu zaposlili.