Počeo popis – šta sve treba da znamo kada popisivači zakucaju na vrata

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počeo je danas i trajaće do 31. oktobra. Preliminarni podaci biće objavljeni do kraja novembra, a već na proleće počeće objavljivanje prvih konačnih rezultata.

Popisivači će ići od vrata do vrata i direktno će od građana prikupljati popisne podatke. Nosiće identifikacionu karticu sa fotografijom, imenom i prezimenom i dužni su da je pokažu građanima ako zatraže.

Pola sata za 69 pitanja

Građani će odgovarati na 69 pitanja, a popis traje oko pola sata.

Onima koji odbiju da učestvuju u popisu slede kazne, a direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je za RTS da je to krajnji instrument i nešto što nikako nije cilj.

Dopisnik RTS-a iz Niša javlja da je od jutros 516 popisivača krenulo na teren. Vesna Cakić, regionalna koordinatorka u popisu, kaže da je svaki popisivač dobio svoj teren, odnosno popisni okrug.

„Upitnik je elektronski, popisivač unosi podatke u laptop, a onda se ti podaci svakodnevno unose u bazu“, rekla je Cakićeva. Prvi preliminarni rezultati, kaže, očekuju se već krajem novembra.  

Prema podacima od 2011. u gradu Nišu bilo je 260.237 stanovnika, a registrovano je nešto manje od 90.000 domaćinstava. 

Kristina Mitić, instruktorka, kaže da popis krenuo po planu i na jugu Srbije. Većina Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe bojkotovala je popis stanovništva 2011. godine. Sada će se odazvati. Na to su pozivali i predstavnici političkih stranaka i institucija u tri opštine. Pre svega, sada smatraju da su ispunjeni uslovi za popis, obrasci su i na albanskom jeziku. A moći će da budu popisani i oni građani koji trenutno nisu u tom domaćinstvu jer žive privremeno u inostranstvu. 

Popis se sprovodi da bismo dobili precizne podatke o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja, a naročito za realno sagledavanje obima i posledica iseljavanja stanovnistva u inostranstvo u poslednjih 11 godina, pada fertiliteta i ubrzanog starenja, rekao je Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Pitanja o nacionalnoj i etničkoj pripadnosti, maternjem jeziku i veroispovesti, podseća, spadaju u osetljiva pitanja o kojima se građani isključivo lično izjašnjavaju. 

„Zaista mislim da su to tri najvažnija pitanja i tri možda najvažnija podatka koja ćemo dobiti popisom. Nacionalne manjine na bazi tih podataka ostvaruju svoja prava na lokalu, a po strani nacionalne manjine, koje su jako važne, jako je važno da se većinsko stanovništvo izjasni onako kako se oseća“, rekao je Petar Korović, pomoćnik direktora RZS.

Korišćenje elektronskih obrazaca umesto papirnih garantuje tajnost podataka. Uz to će ubrzati popis i obradu podataka. 

„Ovaj popis stanovništva će se sprovesti u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Naravno, ne smemo zaboraviti i na poverljivost ovih podataka, što znači da se nikakvi individualni podaci neće objavljivati“, naveo je Martin Klauke iz Delegacije EU u Srbiji. 

Odgovor na sva pitanja, nedoumice i nejasnoće građani mogu dobiti besplatnim pozivom Info-centra, na broj 0800 444 005. 

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počeo je danas i trajaće do 31. oktobra. Preliminarni podaci biće objavljeni do kraja novembra, a već na proleće počeće objavljivanje prvih konačnih rezultata.