• Potrošnja hleba u Srbiji skoro prepolovljena

    Posejana u optimalnim agrotehničkim rokovima pšenica se trenutno nalazi u fazi bokorenja, a procena je da je njena proizvodnja u Srbiji zasnovana na oko 600.000 hektara, dok su usevi spremno ušli u zimski period. Prema prognozama, ove godine očekuje se samo za 0,84 odsto manja svetska proizvodnja pšenice i za šest odsto manji izvoz.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Potrošnja hleba u Srbiji skoro prepolovljena
    Foto: Pixabay

    Srbija je od 1. jula do kraja 2023. godine izvezla 576.000 tona pšenice i brašna preračunato u zrno. Na godišnjem nivou trošimo maksimalno 1,7 miliona tona.

    Prema proceni „Žitounije“, a polazeći od situacije na tržištu brašna u Srbiji, godišnja meljava pšenice iznosi oko milion tona.

    “Zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i smanjenog broja stanovnika, smanjili smo i dosadašnje procene godišnje meljave pšenice sa 1,2 miliona tona na million, odnosno 1,05 miliona tona u slučaju osetnog povećanja izvoza brašna”, navode iz Žitounije.

    Od million tona pšenice proizvede se oko 730.000 tona brašna za ljudsku ishranu (prosečni procenat izmeljavanja 0,73 odsto) u Srbiji. Dobijeno brašno za ljudsku ishranu utroši se za proizvodnju pre svega hleba i peciva, neposrednu potrošnju stanovništva, zatim na proizvodnju testenina i konditorsku industriju, kao i na izvoz.

    U odnosu na podatke iz prethodnih godina, zaključno sa 2022. godinom smanjila se potrošnja hleba (bez peciva) po glavi stanovnika, sa 91,5 kilograma 2006. godine na 48,58 kilograma.

    Građani u Srbiji troše pšenično brašno za neposrednu potrošnju u domaćinstvu kroz takozvana “mala pakovanja“. Višegodišnji prosek proizvodnje “malih“ pakovanja brašna iznosi oko 60.000 tona, od čega se oko osam odsto ili 5.000 tona izveze.

    “Ohrabrujuće je da je izvoz brašna u drugom polugodištu 2023. godine pokazao vrlo pozitivan trend povećanja, tako da je barem za 30.000 tona veći nego 2022, a samim tim će se smanjiti i prelazne zalihe brašna. U 2023. godini na domaćem tržištu brašna imali smo apsurdnu situaciju da se država pojavljuje kao nelojalna konkurencija mlinskoj industriji jer prodaje brašno T-500 neposredno pekarskoj industriji po takozvanim “damping cenama“. To u praksi znači 22 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je jedva iznad tržišne cene pšenice (koja iznosi oko 20 dinara), a najčešća tržišna cena istog tipa brašna koje mlinska industrija prodaje tim istim pekarima iznosi oko 32 dinara po kilogramu”, objašnjava agroekonomista Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

    On dalje kaže da godišnja potrošnja brašna T-500 od strane pekara – proizvođača hleba i peciva iznosi 283.000 tona, a država preko Robnih rezervi prodaje 74.000 tona brašna, pa je onda lako zaključiti da je na taj način država praktično “oduzela“ mlinskoj industriji oko 26 odsto navedenog segmenta tržišta.

    „Osim toga, država je krajem septembra 2023. godine donela posebnu uredbu kojom je propisala proizvođačke cene za kilogramska pakovanja brašna T-400 i T-500 koje su za oko 25 dinara po kilogramu niže od do tada propisanih. Žitounija je podnela zahtev Vladi da mlinarima-proizvođačima kilogramskih pakovanja isplati kompenzaciju od pet dinara po kilogramu (u skladu sa čl.37.st.5, Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda)“, navodi Gulan.

    Zahtev mlinara da ih Vlada obešteti zbog donošenja uredbe o ograničenju cena brašna nema ekonomsku osnovu jer je došlo do pada cena pšenice na tržištu, smatraju potrošačka udruženja.

    Ipak, poljoprivredni stručnjaci ističu da zbog ekonomske krize i niskog životnog standarda građana odluku o ograničenju cena brašna još uvek ne treba ukidati. Zahtev mlinara da im država isplati naknadu se pak zasniva na tvrdnji da zbog uredbe o ograničenju cena brašna gube pet dinara po kilogramskom pakovanju za tip 400 i tip 500.

    Prozvođačka cena kilograma brašna tipa 500 smanjena je sa 65 dinara na 40,9 dinara, a za tip 400 sa 70 dinara, na 45 dinara. Uredba sadrži i kaznene odredbe, a one su zabrana rada mlina od šest meseci do godinu dana i novčane kazne za pravno i odgovorno lice.

    “Mlinari su zahtev za nadoknadu gubitaka Vladi Srbije uputili u oktobru 2023. godine, intervenisali u novembru iste godine više puta u telefonskim razgovorima sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede tražili da im se nadoknadi gubitak od ukupno 40 miliona dinara za oktobar, novembar i decembar 2023. godine, ali se taj zahtev još uvek ignoriše”, ističe naš sagovornik.

    Direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije Zdravko Šajatović rekao je da će se uskoro uputiti i zahtev za kompenzaciju za januar i februar 2024. godine, s obzirom na to da smanjenje cena važi do kraja februara, pod uslovom da se ne produži.

    Prema Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, „vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima, ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu“.

    Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se, kako je navedeno u tom zakonu, u budžetu Srbije. Mlinari su dužni da mesečno isporuče na tržište najmanje 50 odsto tog brašna, u odnosu na isti mesec prethodne godine.

    Šajatović je rekao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke. Sa druge strane, predstavnici potrošača smatraju da zahtev mlinara da im se nadoknade troškovi zbog ograničenja cena brašna nije ispravan, odnosno da nije zasnovan na ekonomskim parametrima.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Po deklaraciji čokolada – po ukusu šećerna tabla

    Prevare u vezi sa hranom su problem otkada je proizvodnja postala profitabilna. Gotovo da nema proizvoda u prehrambenoj industriji koji u nekom trenutku nije falsifikovan, od mleka i mlečnih […]