Sedeći posao i zdravlje: Bar štampač odmaknite od kancelarijskog stola
Moderan način života podrazumeva sate i sate sedenja u kancelariji, što za posledicu ima brojne zdravstvene probleme. Višak kilograma, bolovi u leđima, dijabetes i kardiovaskularne bolesti, samo su neki, a svi oni se mogu prevenirati, jednostavnom promenom loših navika.
Podeli vest:
Prema pojedinim istraživanjima, ljudi u svom životnom veku presede u proseku 150 hiljada sati, što je oko 17 godina. Oni koji obavljaju sedeće poslove, presede i znatno više od ovog proseka.
To su pokazali i rezultati istraživanja koje je rađeno u nekoliko novosadskih AJ-TI i drugih kompanija.
„Fizička aktivnost kod većeg broja naših građana je na jako niskom nivou, na elementarnom nivou, slobodno vreme se uglavnom provodi pored mobilnih telefona, tableta, računara, šetnje u prirodi su potpuno eliminisane“, navodi za RTV dr Siniša Đekić iz Centra za promociju zdravlja.
A da biste eliminisali negativne efekte takvog stila života, potreban vam je samo motiv da izađete iz svoje zone komfora, i da ostavite brojne izgovore po strani.
„Ništa nije toliko daleko od tačke A do tačke B, možemo da idemo peške. Kada idemo autobusom, izađemo jednu stanicu ranije, kada parkiramo auto na parking, parkirajmo u krajnjem delu parking da imamo što više vremena do našeg radnog mesta, izlazimo što češće u šetnju, vežbajmo na radnom mestu, svakih 30 minuta napravimo pauzu i odvežbajmo pet minuta“, objašnjava doktor Đekić.
Osim polučasovnih vežbi istezanja, jedan od načina da steknete naviku kretanja na poslu jeste i da štampač postavite mnogo dalje od svog kancelarijskog stola.
Promenite svoj rad tako da se vaše držanje koriguje i da koristite različite mišiće, uvedite stolove sa podesivim visinama, sedeći i stojeći, pomerite kante za otpad što dalje od stolova, koristite stepenice umesto lifta. I vaša aktivnost tu ne sme da stane.
„Mi mislimo da ako sedimo osam sati dnevno i kada saberemo to sa brojem radnih dana u nedelji da to možemo da anuliramo naknadnim vežbama, ne. Posledice sedenja ne mogu da se anuliraju, mogu da se ublaže, ali da se potpuno anuliraju, ne. Zato moramo da obratimo pažnju na to da svaki dan budemo aktivni“, zaključuje doktor.
To je u teoriji lako, ali malo je teže u praksi, dodali bi mnogi.
Ali, ukoliko uspemo da pronađemo motivaciju da se pokrenemo, time ćemo smanjiti rizik da postanemo deo statistike broja obolelih od dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.
A povećaće nam se i energija i produktivnost, što će, nesumnjivo, ceniti i naši poslodavci.
Podeli vest:
