Visoke temperature i nedostatak vlage smanjiće ove godine rod kukuruza u Srbiji do 50 odsto i stanje te kulture ne bi mogle da poprave ni kiše, rekli su stručnjaci.
„Ova godina će biti jedna od slabijih godina zbog ektremno visokih temperatura zbog čega se kukuruz loše oprašio, malo vlage i loše raspoređenih padavina“, rekao je Jovanović.
Dodao je da je najgora situacija u Banatu, istočnoj Srbiji i delu Šumadije, a da je rod prosečan ili dobar u zapadnoj Bačkoj, Sremu i požeškoj kotlini, ali da to nije velika teritorija.
On je rekao da je stanje semenskog kukuruza na 1.300 hektara tog Instituta dobro jer se 85 odsto navodnjava i da će ga biti dovoljno za domaće tržište i za izvoz.
Saković: Prosečan prinos biti 5,9 tona po hektaru
Direktorka Udruženja za unapređenje prozvodnje žitarica i uljarica „Žita Srbije“ Sunčica Saković rekla je da će, prema proceni od pre nekoliko dana, prosečan prinos biti 5,9 tona po hektaru, a ukupan rod oko šest miliona tona, ali da će se prognoza sigurno korigovati.
Ona je rekla da je rod prošle godine bio 8,1 tonu po hektaru a ukupan rod oko šest miliona tona.
Saković je rekla da nekoliko poslednjih godina vlada suša koja je posebno 2012. godine bila velika, kada je prosečan prinos bio oko tri tone po hektaru, a ukupan 3,75 miliona tona.
„Iako je 2012. godina bila loša Srbija je tada uspela da izveze 575.000 tona kukuruza“, rekla je ona.
Podsetila je da je jedna od lošijih godina bila i 2015. kada je prosečan prinos bio 5,4 tone po hektaru, ukupan rod je bio 5,68 miliona tona, od čega je izvezeno 1,6 miliona tona.
Saković je rekla da је povećana domaća potrošnja kukuruza sa 4,4 miliona tona na 4,6 do 4,7 miliona tona i da će ove godine biti dovoljno za domaće tržište, ali da je ugrožen izvoz.
Kukuruzom je ove godine zasejano nesto više od milion hektara, a sojom oko 250.000 hektara.
Procena prosečnog roda soje, koja je takodje osetljiva na sušu, već je korogovana sa 2,2 tone po hektaru na dve tone i prema rečima Saković moguće su i nove korekcije.