Tokom leta veliki deo Srbije bio bez vode, godišnje gubimo jedno Zlatarsko jezero
Strahinja Macić iz inicijative Pravo na vodu kaže za N1 da Srbija godišnje izgubi 35 odsto vode, što je oko 250 miliona kubika pijaće vode, što je ekvivalentno jednom Zlatarskom jezeru, „to je ono prvo kod Kokinog Broda, gde je brana 80 metara visoka“.
Podeli vest:
Ova inicijativa je objavila mape sa lokacijama nestašica vode u Srbiji tokom jula i avgusta, a na njoj se našlo 65 mesta, koja tokom dva najtoplija meseca nisu imala redovno vodu, zbog restrikcija ili kvarova na vodovodnoj mreži.
Macić za ističe da je suša kojom smo bili pogođeni „učinila očiglednim svima sve probleme u sektrou vode i vodosnabdevanja kojima smo inače izloženi“.
„I nekako je pogodila jako širok krug ljudi i izložila dva osnovna strukturna problema, a to su ogromni gubici na vodovodnim mrežama i upravljanje njima“, navodi Macić za N1.
Dodaje da se ne radi samo o gubicima vode, već i o hemikalijama utrošenih za njen tretman i energija.
„Kad bismo samo za jednu trećinu uspeli da smanjimo gubitke, ostvarili bismo uštedu od nekih 60 miliona kilovat časova godišnje, što je ukupna proizvodnja hidroelektrana u Ovčarsko-kablarskoj klisuru“, kaže Macić.
Ističe da je drugi problem upravljanje vodovodnim sistemima, što rade komunalna preduzeća, koja nemaju planove, specijalizovane timove za pronalaženje curenja, pronalaženje divljih priključaka.
„Ovde je jako bitno naglasiti da su komunalna preduzeća samo korisnici i upravljači, a da su vlasnici komunalne infrastrukture, pa tako i vodovodnih sistema jedinice lokalne samouprave, koje očigledno do sada nisu davale adekvatan prioritet ovom problemu“, ukazuje on.
Navodi da više vode iscuri kroz cevi nego što bude potisnuto ka potrošačima, i otuda je glavni problem sa vodosnabdevanjem – „zahvatamo previše vode, imamo ogromne gubitke i nemamo adekvatno upravljanje tim gubicima“.
Osvrnuo se i na presušivanje reke Ibar, pojašnjavajući da to ukazuje na problem suša i klimatskih promena.
Naglašava da su prvi akti koji se tiču adaptacije na klimatske promene počeli da se donose već 2015, tako da ne možemo da kažemo da smo iznenađeni današnjom situacijom.
„Prošle godine je usvojen i program adaptacije na klimatske promene, a odavno doneta strategija upravljanja vodama je propisala smanjenje gubitaka na vodovodnim mrežama na nekih 25 odsto, što je međunarodno prihvatljiv prag gubitaka… Svi klimatski modeli pokazuju da ćemo u naredne dve dekade imati dve ili tri ovakve godine po dekadi, a do kraja veka ovakvo stanje bi trebalo da postane nažalost – redovno“, kaže Macić.
Dodaje da su institucije morale odavno da počnu mere adaptacije, što podrazumeva rekonstrukciju vodovodne mreže, kako bi se gubici sveli na prihvatljiv nivo.
Podeli vest:
