U 80 odsto slučajeva med je falsifikovan, a javorovog sirupa i tartufa često nema ni u „tragovima“ – znamo li šta kupujemo

Na svetskom tržištu postoji dosta hrane koja se lažira, odnosno – prodaje pod jednim imenom, a sastojci ili nemaju apsolutno nikakve veze s tim, ili su zamenjeni i na taj način predstavljaju jeftiniju verziju proizvoda koji mislimo da kupujemo.

Postoji mnoštvo proizvoda čija bi cena bila previsoka da se prave od sastojaka, kako je navedeno na pakovanju.

Pa tako na primer, ulje od tartufa gotovo da nema veze sa ovim skupocenim gljivama. Za samo jedan litar javorovog sirupa, potrebno je 40 litara ovog soka, a pravi vasabi gotovo da je ne moguće pronaći van Japana.

Jovan Ristić iz Udruženja potrošača Efektiva navodi primer meda kao proizvoda koji često nije napravljen na prirodan način.

„Zahvaljujući tome što komuniciram sa pčelarima i što sam nastupao u nekim drugim emisijama sa njima, saznao sam podatak da je 80 odsto tržišta u Srbiji preplavljeno suštinski falsifikatima meda. To je čista obmana za potrošače“, kaže za Euronws Srbija Ristić.

Sokovi izuzetak

On naglašava da bi potrošači trebalo da navedu na deklaraciji.

„Recimo kada pravite sokove, postoji pravilnik koji govori da se mora naglasiti – i to ne samo ono na deklaraciji slovima sa strane da je makar i delimično proizveden od koncentrata – to mora jasno i u naslovu da se u gornjem delu naglasi. Pogledajte recimo po marketima koliko sokova ispunjava taj uslov. Oni to deklarišu, ali ne ističu to, negde skriveno napišu rečima „miks“ ili ne napišu uopšte. Proizvođači sokova izbegavaju da to jasnije naglase, ali ipak naglase. Ali kad vi deklarišete da se nešto zove javorov sirup ili tartuf, a pravite ga od drugih sastojaka, to je čista obmana potrošača“, objašnjava sagovornik.

Potrošači prepušteni „sami sebi“

Dodaje i da je „sasvim druga stvar“ kada je proizvod još i nebezbedan.

„Znači, da se sastoji od sastojaka za koje zapravo ne znamo šta su, nego i potencijalno ostavlja posledice po ljudsko zdravlje. Ti proizvodi trebalo da se ispitaju laboratorijski i da se vidi šta je to zaista, da li je to ono što je deklarisano ili nije. Meni kao zaštitniku potrošača se nimalo ne sviđa da saznam da nešto što se deklariše kao da je nešto, zapravo po svom sastavu nije ono za šta se on izdaje“, ukazuje on.

Ističe da su potrošači prepušteni sami sebe, pa moraju da se oslanjaju na ono što piše na deklaraciji, naročito kada je reč o hrani.

„Znači ja se oslanjam na ono što mi prodavac kaže, jer nemam druge opcije, nisam superheroj, ne mogu da čitam umove, nemam poznavanje fizike i hemije, ne probam na licu mestu i nemam neku pipetu i laboratorijske mogućnosti da ja kao fizičko lice odnosno pojedinac to istražim. To je nešto što treba da se radi dd carine, pa preko inspekcija, nadzora. Znači postoji čitav sistem koji država sprovodi. Mi smo oni koji su konzumenti. Znači, nas treba da štiti država i sistem“, zaključuje Jovan Ristić iz Udruženja potrošača Efektiva.