Uskoro počinje upis đaka u prvi razred: Stručnjaci otkrivaju šta bi deca morala da znaju na testiranju i u čemu roditelji greše

Počelo je elektronsko zakazivanje termina za upis i testiranje dece u prvi razred osnovne škole kojoj teritorijalno pripadaju elektronskim putem preko Portale e-Uprava, a prvog dana prijavljeno je skoro 7.500 đaka.

Povodom upisa u prvi razred, u domovima zdravlja uveliko se obavljaju pregledi predškolaca, kako bi deca dobila zdravstvenu potvrdu.

Roditelji od izabranog pedijatra treba da uzmu zbirni uput za pregled kod više specijalista, među kojima su: logoped, oftalmolog (očni lekar), ORL specijalista, fizijatar i na kraju pregled kod stomatologa. Takođe, deca treba da prime obavezne vakcine. Posle toga sledi testiranje i procena njihove spremnosti za polazak u školu.

Roditelji se često pitaju kako izgleda testiranje i šta deca treba da znaju pre škole. Nekada se bez razloga brinu kako će sve proći i stvaraju tenziju i sebi i detetu.

Školski psiholog Mirjana Jelić objašnjava za Nova.rs da testiranje služi kako bi se procenio stepen spremnosti deteta za školu.

„Dete dolazi u školu koju su roditelji izabrali i očekuje ga tridesetominutni razgovor s psihologom. Prvo pričamo s jednim od roditelja, a onda sa detetom kako bismo ga upoznali i utvrdili najbolji način za njegov rad i postizanje najboljih rezultata. Dete radi testić na osnovu kog procenjujemo njegov nivo psihofizičke razvijenosti, tako da se na osnovu njih mogu formirati ujednačene grupe u svim razredima“, kaže psihološkinja za naš portal.

Test koji dete „rešava“ često više zabrine roditelje, nego same mališane.

„Roditelji smatraju da dete treba tačno da rešava test, a zapravo je test slobodna volja deteta. Kako? Dete crta na papiru ono što želi, zatim imenuje predmete, oblike sa slike… Roditelji ne smeju da unose nervozu kod deteta i da mu ranije pričaju da se skoncentriše i uradi najbolje što može. Deca zapravo ni ne znaju šta taj test znači i zato ih i treba pustiti da budu opušteni kao kod kuće“.

Deca bi u ovom periodu trebalo da znaju prostornu orijentaciju, naglašava psihološkinja.

„Pitamo ih šta je ispred njih, šta iza, a šta pored, koja je leva ruka, a koja desna… Iste te odnose u orijentaciji trebalo bi da znaju da pokažu na slici. Zatim, boje, veličine, oblike, to su radili tokom vrtićkog perioda, a nadogradili u predškolskom. Nema treme, nema panike, a posebno ne za roditelje“, savetuje ona.

Učiteljica: Pogrešno je da dete mora da zna da čita i piše

Učiteljica Vesna Jerotijević koja trenutno uči đake trećeg razreda priča za Nova.rs da opšta fama oko polaska u prvi razred vlada godinama i da pojedini roditelji imaju pogrešno mišljenje da učenik kada pođe u prvi razred mora da zna da čita i piše.

„Potpuno je pogrešan stav pojedinih roditelja da učenik kada pođe u prvi razred mora da zna da čita i piše. Postavlja se logično pitanje šta će dete da radi u prvom razredu godinu dana ako dođe sa poznavanjem početnog pisanja i čitanja. Ono što je ključno za adaptaciju za praćenje nastave za socijalizaciju jeste da dete nauči da sluša, da prati, da sedi, da ima pažnju nekih 45 minuta jer čas to zahteva. Ključno je da ima pažnju da sedi i sluša ne samo učitelja nego i vršnjake oko sebe, kao i da se uključi u rad“, naglašava naša sagovornica.

Dodaje da, nažalost, deca u prvom razredu poznaju više slova latinice nego slova ćirilice zbog digitalnih uređaja koji su uglavnom na latiničnom pismu.

„To ranije nije bilo. Poznavanje slova je dovoljno da učenik prati da i prepiše sa table, a brže će i da počne i da čita. Nema potrebe da zna ranije da čita. Deci koja dođu i znaju da čitaju i pišu je dosadno. To u određenoj meri stvara otpor prema školi i radu. Ukoliko, naravno, dete ima interesovanja, treba ga pratiti i podržati, ali uporno insistirati na tome da nauči da čita i piše pre nego što krene u prvi razred – nikako“.

Takođe je pogrešno ne pratiti dečija interesovanja, smatra ona.

„Roditelji ne treba da prete onom: ’Videćeš ti kada pođeš u prvi razred’. To je drugi pogrešan stav prema školi, koji u određenoj meri stvara strah kod dece. Nemojte ih plašiti školom. Ukoliko nešto žele da nauče – naučiće, ukoliko ne pokazuju interesovanja onoliko koliko roditelji žele, nemojte ih forsirati. Takođe, roditelji nesvesno upoređuju decu, mlađu sa starijom. To je potpuno pogrešno i stvara nesigurnost kod deteta i šalje poruku: ’Ti nisi dovoljno dobar’“, jasna je ona.

Najvažnije za dete je da u prvi razred krene srećno, zadovoljno i ispunjeno činjenicom da u njegovom životu počinje novo razdoblje njegovog detinjstva.

S druge strane, očekivano je da dete zna da se samo oblači, obuva i pere ruke.

„Samostalno oblačenje, obuvanje, zakopčavanje itd. su veštine koje dete treba da savlada između šeste i sedme godine života. Higijenske navike (pranje ruku, zuba, odlazak u toalet itd.) takođe treba da budu razvijene do sedme godine života. Deca bi u prvom razredu trebalo da budu sposobna da samostalno funkcionišu u smislu pripreme za polazak u školu, odlazak u krevet i tako dalje“.

Ne znaju da drže olovku, slabo govore, ne pamte recitacije

Mada ne znaju da drže olovku, slabo govore, ne pamte recitacije, pažnja im luta i koncentracija im je na minimumu, ipak prošlogodišnji predškolci bili su daleko bolje informisaniji od svih prethodnih. Imali su bogato opšte znanje i bolje se snalazili u digitalnom svetu, to su mišljenja školskih psihologa koji su prošle godine testirali decu za upis u prvi razred.

Iako dosta dobro informisani u globalnom smislu, mališani specifične informacije ipak nisu imali. Recimo, nisu znali da odgovore na pitanja: „Šta radi stolar, šta radi krojač“, jer to nisu zanimanja iz njihovog vremena, tačnije današnje generacije se ne susreću sa ovim poslovima. Ipak, u sekundi odgovore šta radi policajac ili koji je posao političara.

Svaka generacija prvaka je bolje informisana od prethodne, ali im je koncentracija i pažnja na nuli.

Takođe, svako drugo dete ide kod logopeda. Imaju masovno problem sa artikulacijom glasova. To je najčešće posledica prekomernog praćenja crtanih filmova. Zbog preteranog korišćenja digitalnih aparata, deci je pažnja dosta poljuljana, slaba im je koncentracija jer žive u svetu ometača. Ne uče recitacije ili ih prebrzo zaboravljaju. Ne znaju da recituju, a to je veoma važno za razvoj memorije i kritičkog mišljenja.