Zbog čega privatni sektor nudi više bonusa i fleksibilnosti – borba za trinaestu platu i nedostatak radne snage

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca izjavio je za RTS da je tržište rada počelo da funkcioniše u pravoj meri, što je prednost za radnike, ali ne i poslodavce. Miloš Turinski sa portala „Infostud“ ističe da je privatni sektor sada primamljiviji zbog beneficija i fleksibilnosti rada.

Prosečna neto plata u javnom sektoru iznosila je 100.912 dinara, u poređenju sa 97.581 dinarom u privatnom sektoru, što je u proseku za 3,4 odsto više, kažu poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Nebojša Atanacković, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je napokon tržište rada počelo da funkcioniše u pravoj meri, nema više onoga da se jednom zaposlite i tu sačekate penziju. Razlozi zašto funkcioniše tržište rada su i u niskom natalitetu, sve je manje novih generacija koje dolaze, a te nove generacije imaju mogućnosti da biraju gde će da rade, za koji iznos i pod kojim uslovima. To je, ističe, prednost za radnike, ali ne i za poslodavce.

„Jer, znate i sami kolika je teško pronaći majstora, keramičara, na primer ili vodoinstalatera. Došlo je do određenog disbalansa jer javni sektor ima ograničenja u tome koliko novca može da očekuje iz zajedničkih sredstava“, ističe Atanacković.

Trinaesta plata i posao za strance

Prema rečima Atanackovića, trinaesta plata je način na koji poslodavci u međusobnoj konkurenciji zadržavaju kvalitetne radnike.

„Više nije primereno da poslodavac jedino gleda kako će da poveća profit i smanji troškove“, navodi Atanacković, dodajući da nikada nismo imali niži procenat nezaposlenosti, pa je teško naći radnika koji odgovara potrebama poslodavaca.

Atanacković ukazuje da upravo zato raste broj stranaca koji dobijaju dozvole za rad u našoj zemlji kako privreda ne bi trpela.

Miloš Turinski ističe da ponuda posla i potražnja za kandidatima, odnosno njihov nedostatak, utiču na visinu zarade.

„Vidimo sve veću potražnju za radnicima. Poslodavac, u borbi sa preostalim kvalifikovanim kadrom, povećava uslove rada, odnosno visinu zarade, pa se zato smanjuje jaz. Imamo veće plate u privatnom sektoru nego što je očekivano za tržište rada u Srbiji. Na nivou proseka, međutim, jaz je izjednačen“, napominje Turinski.

Primamljivi bonusi i povišice

Turinski kaže da su u javnom sektoru plate fiksne i redovne, dok u privatnom ima više mogućnosti za povišice i bonuse.

„Pojedine kompanije u Srbiji daju i četrnaestu platu. U privatnom sektoru su veće fleksibilnosti u tome šta kompanije nude, odnosno paketi beneficija koje nude uz zaradu. Možete i brže da napredujete od državnih firmi, što zavisi od vašeg učinka. Više fleksibilnosti ima u radnom vremenu kod privatnika“, navodi Turinski.

Ukazuje i da prema istraživanju Infostuda, mladima je posao u javnom sektoru na trećem mestu od četiri ponuđena, dok je na prvom mestu rad u stranim kompanijama koje posluju na domaćem tržištu.

„Nije samo plata u pitanju, već i kultura i paket beneficija. Na drugom mestu biraju preduzetništvo, a tek na trećem mogućnost da rade u državnim firmama. Nije više samo zarada i stabilnost posla u pitanju, već i način života, odnosno kako se kompanija odnosi prema vama i šta nudi“, navodi Turinski, dodajući da radnika fali u gotovo svim zanatskim poslovima.

Gost Jutarnjeg programa kaže da je prošle godine više od 70.000 stranih radnika dobilo dozvolu za rad, što je značajan rast, napominjući da je naša zemlja u velikom problemu zbog nedostatka kvalifikovanih radnika.