Najviše novca za očuvanje svet ulaže u sisare i ptice – na štetu zanemarenih i ugroženijih vrsta

Jednostavno rečeno, imamo favorite, a to se ogleda u alokaciji sredstava za konzervaciju, piše Klima101.

Naime, kako je to pokazala nova studija, finansije većinski odlaze na velike, „harizmatične” životinje dok one manje „trendi” vrste ostaju zapostavljene.

Istraživanje je sproveo Univerzitet iz Hongkonga koji je analizirao skoro 15 hiljada projekata očuvanja vrsta u periodu od 1992. do 2016. godine.

U vremenskom okviru od 25 godina, svet je u konzervaciju uložio 1,93 milijarde dolara. Poređenja radi, Nasin budžet iznosi 25 milijardi dolara – za samo jednu godinu.

To je autore dovelo do prvog zaključka: finansijska pomoć vrstama veoma je skromna.

Istraživači su zapravo ispitivali kako su resursi za očuvanje raspoređeni među različitim živim organizmimima. Otkrili su sledeće: čak 82,9% od skoro dve milijarde dolara pripalo je kičmenjacima.

„Na temelju prethodnih studija zasnovanih na literaturi, očekivali smo pristrasnost prema kičmenjacima ali, iako je to bilo istina, otkrili smo da je situacija mnogo gora nego što je ranije procenjeno”, izjavio je profesor Benoa Ginar, vodeći autor studije.

Sa druge strane, biljke i beskičmenjaci dobili su pojedinačno svega 6,6% sredstava, a gljive i alge, sa manje od 0,2% uloženog novca, gotovo su potpuno izostavljene iz finansiranja.

Po svemu sudeći, i među kičmenjacima postoje miljenici. To su sisari i ptice koji su privukli 85% svih resursa opredeljenih za te životinje.

Ali razlike ne staju na tome… Pristrasnost je prisutna i među velikim sisarima, i to u korist slonova i nosoroga. Iako predstavljaju samo trećinu te grupe, primili su čak 86% finansija.

U međuvremenu, uprkos njihovoj ugroženosti, drugi sisari poput kengura, šišmiša i glodara bili su u velikoj meri nedovoljno finansirani.

Još jedan upečatljiv primer pristrasnosti može se naći u svetu gmizavaca, posebno guštera i zmija, među kojima je ugroženo preko hiljadu vrsta. Pa ipak, 87% finansija za očuvanje gmizavaca usmereno je na tek sedam vrsta morskih kornjača.

Paradoksalno, vrstama koje izazivaju „najmanju zabrinutost” dodeljena je skoro trećina sredstava (29%). Dok 94% onih ugroženih nije dobilo nikakvu finansijsku pomoć.

„Naš tradicionalni pogled na ono što je ugroženo često nije u skladu sa vrstama koje su zaista ugrožene što dovodi do zanemarivanja mnogih manjih ili ‘manje harizmatičnih’ vrsta”, naglasila je profesorka Alis Hjus.

Na osnovu svojih nalaza, istraživači pozivaju na novi pristup u finansiranju konzervacije. Premda su nesumnjivo za te svrhe neophodna veća sredstva, hitno je potreban i rigorozniji pristup pri odabiraju projekata i vrsta na koja će ti ograničeni resursi biti usmereni.

„Agencije za zaštitu prirode i nevladine organizacije moraju da modifikuju svoju filozofiju očuvanja kako bi zaštitile sve vrste, a ne samo podskup zasnovan na subjektivnim kriterijumima harizme i lepote”, poručio je Benoa Ginar.