Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u Srbiji pokazalo je da kada bi se se sva količina hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovala u kese, pa u kamione, kolona koju bi oni formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca.
Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu. Rešavanje problema bacanja hrane i olakšavanje donacija hrane uticalo bi na smanjenje siromaštva, ali i na očuvanje priorodnih resursa kojih je sve manje.
Predstojeći vikend mnogi će iskoristiti za nabavku namirnica za prvomajske i vaskršnje praznike. Iako su cene hrane jedna od najbolnijih tema srpske ekonomije, u našem potrošačkom i kulturološkom kodu važi pravilo da za praznike „mora da se ima“. Skloni smo da se za prazničnu trpezu zadužujemo i da kupujemo više nego što nam treba pa veliki deo hrane završi u đubretu iako je sve više gladnih.
Hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, naša tipična porodica mesečno uspe da skupi blizu 88.000 dinara, a potroši koju stotinu više. Godinama unazad, najveći deo novca odlazi na ishranu. Evropljani, oni okupljeni u EU, s druge strane, kažu brojke iz 2021. godine, za pun tanjir daju tek 17,1 odsto primanja.
Da li smo mogli pažljivije isplanirati koliko hrane spremiti i šta raditi sa viškom koji ostane? Podaci koliko hrane bacimo su zaprepašćujući.
