Pitanje razmaka između dva bolovanja često zbunjuje zaposlene, a nerazumevanje zakonskih propisa vezanih za ovu temu može dovesti do neprijatnih iznenađenja prilikom obračuna naknade zarade. Mnogi veruju da postoji striktno definisan minimalni period koji mora proći između dva bolovanja, ali situacija je zapravo mnogo kompleksnija i zavisi od više faktora.
Usluga elektronskog bolovanja koja će objediniti informacione sisteme kojima pristupaju lekari, poslodavci i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u Srbiji bi mogla da zaživi od marta naredne godine, najavio je direktor Kancelarije za informacione tehnologije (IT) i elektronsku upravu (eUpravu) Mihailo Jovanović.
Zvanična statistika pokazuje da oko 380 hiljada ljudi u Srbiji radi po ugovorima na određeno vreme.
Ukoliko se dete razboli, kakva je procedura za roditelja da otvori bolovanje, koliko to bolovanje može da traje i koja je naknada za to vreme?
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić rekao je za RTS da će povećanje minimalcaza 13,7 odsto doprineti da i ostale zarade krenu napred, odnosno da se povećaju. Institucije su vezane da kada se podigne minimalna cena rada podižu se uglavnom i zarade i mi poslodavci smatramo da je to dobro, istakao je Nenezić.
Krajem ove godine građanima Srbije trebalo bi da bude omogućena usluga elektronskog bolovanja. To znači da će pacijenti biti lišeni obaveze da nose doznake poslodavcu jer će te doznake biti poslate elektronskim putem. Cilj uvođenja ovog informacionog sistema jeste da se pacijenti „poštede” dok su bolesni, ali i da poslodavac dobije informacije kada je njegov zaposleni na bolovanju, a s druge strane, i da lekar može sve da unese i ažurira u sistemu, objasnila je Isidora Šmigić, menadžerka za regulatornu reformu NALED-a, preneo je Tanjug.
Krajem ove godine građanima Srbije trebalo bi da bude omogućena usluga elektronskog bolovanja, čime bi, prema rečima menadžerke za regulatornu reformu NALED-a Isidore Šmigić, pacijenti bili lišeni obaveze da kada su na bolovanju nose doznake poslodavcu, već bi doznake bile slate elektronskim putem.
Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Predlog da se uvede pravo na bolovanje kada se ljubimac razboli zavadio je korisnike društvenih mreža. Dok jedni kažu da je to neophodno, objašnjavajući da se im ljubimci kao i ostali članovi porodice, drugi odgovaraju da ima važnijih nerešenih problema, kao na primer da nije moguće da se bolovanje dobije za negu roditelja.
Odlazak na bolovanje postao je sve češća pojava, ako je suditi prema podacima koji dolaze iz evropskih država, Nemačka je došla u prvi plan i po ovom pitanju.
Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je u primeni od novembra prošle godine, izabrani lekar može da dozvoli samo 30 dana bolovanja, a duža odsustva odobrava komisija RFZO-a. Osim skraćenja bolovanja, unete su izmene i kada je reč o povezivanju bolovanja, a za poslodavce je kraći rok za isplatu bolovanja.
Poslodavci sve više unajmljuju privatne detektivske agencije da prate i nadziru zaposlene koji su na bolovanju kada posumnjanju u opravdanost njihovog odsustva sa posla.
