Povećanje subvencija za 10.000 dinara, rezultat je kompromisa između poljoprivrednika i Vlade Srbije, izjavio je za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Ističe da će najveći deo tog novca biti potrošen na pšenicu koju ćemo posejati na oko 600.000 hektara, što je 50.000 više nego prošle godine.
Stočarska proizvodnja u Srbiji je decenijama u problemu, a godišnji obim ove proizvodnje svake godine opada dva do tri procenta. I dok su ratari, voćari, vinogradari i povrtari posledice ovogodišnje suše odmah osetili kroz pad prinosa, uzgajivači i stručnjaci kažu da će se uticaj ekstremnih vremenskih prilika na stočarstvo videti u narednim mesecima. Mnogi će, zbog nedostatka hrane za životinje, smanjiti i ovako mali broj grla.
Pravljenje zimnice u našim domaćinstvima deo je porodične tradicije.
Klimatolog profesor Vladimir Đurđević rekao je za RTS da je ovog leta bilo pet toplotnih talasa, a da je to sve posledica povećanja prosečne temperature za 0,69 stepeni. Te male promene globalno znače lokalno drastične promene, istakao je Đurđević. Komentarišući isušivanje reka, dr Jelena Čanak Atlagić sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ napominje da živi svet nije toliko osetljiv i da on uvek nađe načina da se skloni kada su nepovoljni uslovi i posle se vrati kada se stvore odgovarajući.
Jezero Rusanda, jedinstveni biser banatske ravnice, predstavlja slano jezero, okruženo slatinskim staništima koji predstavljaju veliko prirodno bogatstvo za ovaj kraj. Na žalost, kao što je to bio slučaj i 2007. godine, jezero je gotovo u potpunosti presušilo, ali prema izjavama meštana ove godine u još većoj meri, te je čak i živog blata sve manje. Ovo je sve posledica velikih vrućina tokom jula i avgusta, i višemesečnog deficita padavina.
Iako je posle više od dva meseca pala dugoočekivana kiša, poljoprivrednici i dalje imaju problema zbog suše, koja je trajala od sredine juna. Vojvođanski proizvođači repe su pretrpeli najveće gubitke.
U istraživačko-razvojnom Institutu Tamiš u Pančevu, koji svojim radom pokriva opštine Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo, kažu da se u proizvodnji jarih biljnih vrsta na njihovim terenima beleži pad prinosa od 30 do 50 procenata. Napominju da je žetva suncokreta završena i da je u toku ubiranje i ostalih jarih useva, kao i vađenje slatkog korena.
Klimatske promene poremetile su kalendar poljoprivrednih radova, pa je jesenja setva praktično postala letnja. Šećerna repa se umesto u oktobru vadi već sada, a stručnjaci očekuju od 25 do 30 odsto manje prinose. Slično je i kod kukuruza i suncokreta čija je žetva takođe poranila za mesec i po dana.
Mrazevi, grad i suša uništili su ove godine značajan deo roda poljoprivrede Srbije i grube procene su da su možda čak i prepolovili očekivanu bruto dodatu vrednost te grane, koja je prošle godine bila oko četiri milijarde evra, upozorila je grupa stručnjaka u izjavama za Betu.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ocenio je danas da će, zbog velikih vrućina, rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu.
Ekstremno toplo vreme i dugotrajni sušni periodi već godinama unazad uzrokuju smanjenje nivoa reka i jezera u našoj zemlji. Rekordno nizak vodostaj Dunava zabeležen je 2022. godine, a sudeći po prognozama, ovog leta moguć je sličan scenario.
Dugotrajni period sa ekstremno visokim temperaturama negativno utiče na sve biljne kulture i u ovom trenutku je veoma nezahvalno davati bilo kakve prognoze o prinosima ili štetama na usevima.
Pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Goran Pejanović izjavio je danas da su zagrevanja i pojava suše karakteristični za letnje mesece u Srbiji, napomenuvši da je zadnjih 25 godina bilo osam velikih suša što su nanele veću štetu, poput suše 2012. godine.
Prašinska oluja koja je iznenadila vozače u okolini Kule 16. aprila zapravo uopšte nije bila neočekivana, piše dr Ana Vuković Vimić, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i stručnjak za prašinske i peščane oluje. Buduće projekcije klimatskih uslova i uticaja pokazuju na rastući rizik od prašinskih oluja, posebno u Vojvodini.
Kiše nema, pa bavaništanski proizvođači lekovitog bilja i začina biraju otpornije kulture, a u polju nastoje da sačuvaju vlagu.
Objavljen evropski atlas rizika koji pokazuje područja koja su najviše ugrožena.
Klimatske promene su već dovele do intenzivnih suša u južnoj Evropi, a očekuje se da će sa daljim globalnim zagrevanjem uskoro cela EU biti pogođena.
