PITALI SMO PANČEVCE: Zašto radite u inostranstvu?

Godinama unazad veliki broj naših sugrađana odlazi da radi van granica Srbije. Motivi odlaska su različiti, a da bismo saznali šta ih je na takav potez navelo i kako im je u inostranstvu razgovarali smo sa inženjerom, magistrom mikrobiologije i biohemije, stjuardesom, medicinskom sestrom, IT specijalistom i trenerom tenisa.

Aleksandar Čebzan (1984) zaposlen je kao telekomunikacioni inženjer u Češkoj, odakle nam prenosi prednosti tamošnjeg poslovanja i svoje planove:

– Radom u EU otvaraju se vrata drugih kompanija na tržištu. Konkurencija je velika, a znanje se plaća. Težim ka tome da što više napredujem i da ne izneverim ljude koji su mi ukazali poverenje. Odlazak iz Srbije počeo je kao avantura, u smislu da sam želeo da iskoristim priliku kako ne bih posle žalio što nisam probao. Razlog je i zarada, jer računi se neće sami platiti. U Srbiju uvek mogu da se vratim ako se u Češkoj stanje promeni, a da li ću ostati ovde ili otići u drugu državu zavisi od nekih drugih faktora.

Ana Buvač (1990) magistar mikrobiologije i biohemije od avgusta 2017. živeće u Nemačkoj:

– Primećujem da se u Nemačkoj mnogo više cene znanje i stručnost. Mnogo više novca, energije i pažnje se ulaže u razvoj obrazovanja i nauke. Vrlo je jasno koliko radiš, koliko si plaćen, koje beneficije imaš, postoji dosta opcija za napredovanje, a ako izgubiš posao to nije tragedija kao u Srbiji, jer ubrzo imaš novi posao. Nisam bila zadovoljna uslovima i mogućnostima za napredovanje u Srbiji. To se prvenstveno odnosi na nedostatak prakse tokom osnovnih studija, s tim da se teorijsko znanje, koje sam stekla u Srbiji, pokazalo kao izuzetno dobro. Moj utisak je da ima puno talentovanih ljudi koji bi mogli Srbiju da učine boljom, ali da sistem vrednosti trenutno nije onakav kakav bi trebalo da bude.

Maja Pavlović (1993) trenutno studira turizam. Radi kao stjuardesa u inostranoj avio kompaniji dve godine i tri meseca i kaže:

– Zaradom sam prezadovoljna. Verovatno da nikada ne bih bila npr. na  Karibima da se ne bavim ovim poslom. Prednost ovog posla su zanimljiva putovanja, a mane su neusklađeni ritam života, stres, udaljenost od porodice i prijatelja. Priprema papira nije komplikovana. Osnovni uslovi, osim određenih karakternih osobina koji moraju biti ispunjeni, su 21 godina starosti, srednja stručna sprema, znanje engleskog jezika, dohvat rukom 212 cm.

U javnosti se često iznosi informacija da Srbiju najviše napuštaju medicinski radnici. Jedna od njih je medicinska sestra-tehničar Bojana Maglov (1985) koja kaže:

– Nakon završene Medicinske škole „Stevica Jovanović”, radila sam u struci 10 godina, a od februara 2016. god. radim u Nemačkoj. Posle samo 10 meseci primljena sam za stalno. Moja olakšavajuća okolnost je bio hrvatski pasoš, jer nisam morala preko agencije da tražim posao. Jezik sam malo teže savladala, ali uskoro završavam i B2 nivo. Napomenula bih da se ne osećam kao radnik drugog reda. Nadređeni su ljubazni i korektni. Nisam doživela neprijatnosti na poslu. Veoma sam zadovoljna jer vidim budućnost. Ne osećam neizvesnost. Imam u planu doškolavanje, a dobra vest je da od marta 2017. god. možemo da prevedemo srpske vozačke dozvole mnogo povoljnije. Radim u Nemačkoj jer želim kvalitetniji i ispunjeniji život, želim da napredujem, stičem nova znanja ali i prenesem svoje iskustvo stečeno u Srbiji, jer znate da su naše sestre praktično i teorijski odlično pripremljene. U Nemačkoj posla ima puno, a oni koji žele mogu da rade i dva istovremeno.

Svoje iskustvo izneo je i Damjan Gruičić (1979):

– Trenutno radim kao IT podrška u Novinskoj kući. Prednosti poslavanja u Švedskoj su te što se ovde trud, znanje i sposobnosti radnika jako cene. Radnik zaposlen za stalno oseća se stabilno. Postane li “višak”, dobija od države 80% svoje plate mesečno, dok ne nađe drugi posao. Ako se pokažete kao dobar radnik u jednoj firmi, druga firma vas lako kontaktira da pređete kod njih na bolje uslove rada. U odnosu na Srbiju uslovi rada su vanzemaljski. Radnik dobija sve što mu je potrebno da obavlja svoj posao. Npr, ja kao IT podrška dobio sam opremu u vrednosti preko 10 000 € (računar, telefon, smart watch, itd). Inače, ja sam ovde samo 5 godina! Treba savladati istoriju i gramatiku švedskog jezika, on se mora naučiti. U međuvremenu sam završio fakultet. Povratak u Pančevo bih opisao ovako: srce želi a glava mu ne dozvoljava. Vratio bih se kada bih imao približno uslove kao ovde. Prednosti života ovde je teško opisati jer je u odnosu na Srbiju to druga planeta.

Jovana Daskaloski (1995) volontira kao teniski trener u Kini, tj. radi sa decom i odraslima. Kina je njen izbor jer je želela da upozna potpuno drugačiji svet. Naučila je dosta kineskih reči, ali naglašava da je za razgovor potreban kurs kineskog jezika. Objasnila je kako izgleda njen tipičan dan:

– Svakoga dana ustajem između 7 i 9 sati. Na terenu sam do ručka,  nakon kog imamo pauzu 3-4 sata. Zatim ponovo odlazim na terene, gde sam do večernjih časova. Posle toga često zajedno sa decom i trenerima odlazimo na večeru, bilijar, kuglanje, karaoke. Znajte da je noćni život veoma bogat.

Jovana kaže da nije teško otići u Kinu:

– Proces je jednostavan jer su ukinute turističke vize za Kinu, pa je odlazak olakšan. Dobro poznavanje engleskog jezika je baza koja je neophodna ako razmišljate o odlasku u Kinu. O povratku u Srbiju ne razmišljam. Trenutno planiram da ostanem ovde još neko vreme, ali videću koliko dugo.

Godinama unazad veliki broj naših sugrađana odlazi da radi van granica Srbije. Motivi odlaska su različiti, a da bismo saznali šta ih je na takav potez navelo i kako im je u inostranstvu razgovarali smo sa inženjerom, magistrom mikrobiologije i biohemije, stjuardesom, medicinskom sestrom, IT specijalistom i trenerom tenisa.