Jedna od boljih stvari koja se dogodila Pančevu u urbanističkom smislu je Tržni Centar (dalje TC) u ulici Miloša Obrenovića. TC je dobar jer je formiran ali, na žalost, ne i oblikovan kao trgovačka ulica potpuno u duhu i logici Antičkih stoa i  orjentalnih bazara i zato što svojim odlično izabranim položajem povezuje naša dva gradska naselja – Teslu i Strelište. Ovde je bitno reći da je do pojave TC-a Strelište bilo gotovo odsečeno od grada zbog postojanja pruge. Pruga i danas postoji ali je motiv prelaska veći nego pre jer sada ima zašto i da se prelazi i nije daleko. Određeni broj funkcija i potreba se mogu zadovoljiti u TC-u i barijera ,nekada velika, danas je samo simbolička. TC je ovde pored svoje osnovne funkcije (trgovine) ostvariju još jednu funkciju, postao je vezivno tkivo grada. TC spada u kategoriju „Tržnih centara susedstva“ po američkoj klasifikaciji tržnih centara. U ovom slučaju se potpuno može verovati američkoj klasifikaciji jer je trgovina njihova velika veština. Tržni centar susedstva daje potpuni spektar roba i usluga i uz njega je vezan supermarket.Ovaj tip TC opslužuje 6 – 8000 domaćinstava u radijusu od 1,6 do 3,2 km. To je od 18 do 32000 ljudi. Praktično,pola Pančeva. S obzirom da se sada tamo nalaze već tri supermarketa jasno je da je ideja da se TC širi i preraste u viši tip „Tržni centar zajednice“ koji po američkoj klasifikaciji predstavlja kičmu indusrije tržnih centara. Takav centar obslužuje minimum 50000 ljudi u radijusu od 6 -10km. Problem sa „tržnim centrom zajednice“ je u tome što sa ovim tipom TC prestaje čovekomernost. No, nadamo se da se to kod nas neće dogoditi.

TC je dobar kao urbanistička ambijentalna celina jer je vezni,prelazni element u gradu. S druge strane, on je arhitektonski veoma slab. Sagrađen je od montažnih armiranobetonskih elemenata koji se koriste u proizvodnji montažnih proizvodnih hala, fasade su ,prema posetiocima staklene, a sa sa tri strane od industrijskih montažnih fasadnih panela koji su, kako im i ime kaže, predviđeni za industriju. Minimalni trošak i maksimalna zarada su jedino važni i jedino se profit meri. Pohlepa je danas normalna stvar, tome nas uče sa svih strana, nema u tome ničeg neobičnog.Osim što ponekad izaziva loš ukus u ustima i kiselinu u stomaku. Verovatno taj loš ukus i kiselina spadaju u spisak stvari koje moramo da prihvatimo na svetlom putu promene svesti. No , s druge strane, rast profita zahteva i investiranje i verujem da će u bliskoj budućnosti TC dobiti i prave fasade koje svojim materijalima, oblicima i rasporedom odgovaraju arhitekturi i arhitektonskoj tradiciji grada. I tada će se TC potpuno uklopiti u tkivo grada i postati njegov sastavni deo kao gradski element i kao arhitektonska tipologija. Za sada je na pola puta te se moramo strpeti, jer su volja i potrebe investitora jedina sila kojoj se moramo povinovati, kako nas lepo i iporno uče  sa visokih mesta sredstvima koja baš i nisu pedagoška.

Izuzetan kvalitet ovog TC je i u tome što se naslanja na park Barutanu. Time se uvećava vrednost i TC i parka. Barutana je takođe odličan park po svom obliku i položaju i on je bitan vezni, prelazni element gradskog tkiva. Naravno, to što moramo da sačekamo da drveće u Barutani poraste nije strašno.Park se i ne pravi za godinu. Narodna Bašta je napravljena odavno i poslednjih 50 godina je ono zbog čega je i bila podignuta. Narodna Bašta i Barutana su naša dva bisera o kojima se vodi računa za razliku od mnogih drugih bisera koji su zaboravljeni ili namerno ostavljeni u blatu,prljavštini i nemaru. I kod Barutane i Narodne bašte ima još puno posla i posao će, korak po korak biti obaljen. Grad jeste najsavršeniji ljudski proizvod ali proizvod koji nikada ne može biti završen. Zato je u gradu proces života i razvoja presudan – ujednačen, postupan, na izgled spor ali uporan, evolutivan i neprekidan. I zbog svega toga rezultativan.
Strpeljn –spasen i tiha voda breg roni su zaista dobre poslovice i kada je grad u pitanju i na njih se treba oslanjati, nasuprot onog „brzo i kuso“ i „sedam dana pre roka“. Verujem da ćemo jednog dana videti i veliki zeleni most ,nad saobraćajnicom, koji povezuje Narodnu Baštu i Barutanu. Ako ih bude dva, neće to biti loše.

No vratimo se Tc-u i njegovoj pokretačkoj sili koja otvara nove mogućnosti.Na TC se naslanjaju hale nekadašnje fabrike sijalica Tesla. Fabrika Tesla je velika površina sa velikim brojem objekata koji su sada pusti i oronuli ali čak ni ta oronulost ne skriva lepotu industrijske arhitekture koja je bila dominantna nekada davno u Pančevu. Danas je prostor fabrike Tesla samo trošak i mrtav kapital za grad i nešto vrlo neprijatno za gledanje. Vratiću se ponovo na Teslu ali bih želeo da kažem nešto i o još jednom mestu,veoma važnom i živopisnom u gradskom životu koje se naslanja praktično na fabriku Tesla. Radi se o starom buvljaku koji se formira svake nedelje rano ujutru da bi već po podne sve bilo čisto. Buvljak je formiran uz put , s obe strane puta. To je arhetipsko trgovište kakvo postoji bar 6000 godina. Buvljak je jedino mesto prave ekonomije, mesto ponude i potražnje, mesto cenjkanja, mesto gde je trgovina umetnost. Buvljak je živopisno, autentično i atraktivno mesto bez i jednog trajnog objekta i to pokazuje da mesto čine ljudi a ne zdanja.Buvljak je mesto gde hiljade ljudi rešava svoje egzistencijalne probleme, mesto žive komunikacije i za mnogo mesto zabave ali i surovog opstanka. To je mesto protoka novca gde niko ne plaća porez i nikada i ne treba da ga plaća.Buvljak je socijalni ventil koji mora biti otvoren.Bez to malo para koje se tamo srčano, naivno i strastno okreće država neće propasti. Ona uvek može da dobije svoje tamo gde se okreće mnogo para bez i jedne jedine emocije.

Naravno, TC na sredini ulice M. Obrenovića je oživeo i deo ulice od početka ulice do TC-a. Tu sada radi mnogo malih lokala koji pružaju širok spektar roba i usluga.Tu se odvija trgovina. Da smo bogatiji, gradski život i s njim trgovina bi bujali u ulici Miloša Obrenovića. TC je preneo težište iz centra na obod grada. Centar mora da nađe način da se ravnoteža ponovo uspostavi i da se razvoj grada ujednači. No, to je neka druga tema…
Ovaj i ovakav TC koristi i gradu i to je blizu maksimuma koji grad može da podnese. Sve preko toga značilo bi hipertrofiju a potom ,neminovno i odumiranje.

Ulica M. Obrenovića sa lokalima i pekarom, supermarketi,kafei i restorani, TC, Tesla i Buvljak čine snažnu liniju proizvodnje i trgovine gde jedno drugo gura napred i gde jedno drugome koristi. Posle Buvljaka ide se bar na piće u TC, zar ne?
No, prostor fabrike Tesla ne bi trebalo da postane deo TC-a već treba da zadovolji neke druge potrebe grada i građana i treba da bude povezan sa TC-om.Hale i zdanja fabrike Tesla su idealni da se pretvore u male proizvodne pogone, u zanatske proizvodne radnje, u prostor za pružanje usluga,umetničke radionice, ateljee, studija i biroe i stotinak stanova više,možda i luks kategorije. Prostorno hale se mogu urediti i opremiti prema novim funkcijama a oblikovno se moraju potpuno obnoviti i vratiti spolja u prvobitno stanje. Unutrašnje saobraćanice fabrike se mogu pretvoriti u prijatne ulice sa drvoredima. Tu se, takođe, može naći i mesto za garažu za 500 – 600 automobila i sadašnji parking po centru TC bi m ogao da bude uklonjen. Taj parking je najgora i najnesrećnija stvar u čitavom TC-u. Kada garaža bude sagrađena TC bi mogao da dobije dvostrani red novih prodavnica koji bi mogao da ima i sprat. Ako bi se pešačka komunikacija nadkrila dobili bismo bazilirarnu građevinu latinskog tipa koja odgovara po formi i funkciji drevnim rimskim forumima koji su kao tipologija provereni vremenom. Ako bi se to uradilo TC bi postao daleko prijatniji i čovekomerniji a samim tim ljui bi bili opušteniji i više bi trošili,što je u TC- u presudno.

Fabrika Tesla je divna arhitektonska tema i taj posao treba uraditi pravilno. Ne postoji ni jedan racionalan razlog da tako i ne bude. Ona mora ponovo biti arhitektura, odnosno mora biti korisna, stabilna i lepa. Tesla je bila ponos našeg grada i vreme je da to , u novoj funkciji sa obnovljenim ruhom, ponovo bude. Nova Tesla ne sme da bude ništa manje od toga što je bila u funkcionalnom i estetskom smislu. Obaveza grada ili države je da ponudi koncesije sa projektom da bi grad ili država dobili maksimum. Površina sa projektom uvek vredi više od površine bez projekta i to treba imati na umu. Grad mora da investira u projekat revitalizacije Tesle da bi dobio maksimum za sebe i svoje žitelje.Ko se,od investitora, uklopi u gradski projekat, gradiće, radiće i zaradiće a ko se ne uklopi neka ide dalje, kod nekog drugog ko manje voli svoj grad od nas Pančevaca.

Takvim planskim pristupom Ulica Miloša Obrenovića postaje važna gradska magistrala i obezbeđuje širok sprektar roba i usluga za građane svakog dana po ceo dan čitave godine i postaje mesto velikog priliva sredstava u gradsku kasu. Mašina dobija gorivo i mašina radi. Grad se razvija dalje. Dobro zvuči i ostvarivo je, korak po korak i rezultat je tu.

Jedna od boljih stvari koja se dogodila Pančevu u urbanističkom smislu je Tržni Centar (dalje TC) u ulici Miloša Obrenovića. TC je dobar jer je formiran ali, na žalost, ne i oblikovan kao trgovačka ulica potpuno u duhu i logici Antičkih stoa i  orjentalnih bazara i zato što svojim odlično izabranim položajem povezuje naša dva gradska naselja – Teslu i Strelište. Ovde je bitno reći da je do pojave TC-a Strelište bilo gotovo odsečeno od grada zbog postojanja pruge. Pruga i danas postoji ali je motiv prelaska veći nego pre jer sada ima zašto i da se prelazi i nije daleko. Određeni broj funkcija i potreba se mogu zadovoljiti u TC-u i barijera ,nekada velika, danas je samo simbolička.