Hranu najmanje bacaju oni sa najvećim prihodima

U Srbiji se godišnje baci 770 hiljada tona hrane. Čak 90 odsto tog otpada završava na deponijama i zagađuje vazduh i vodu. S druge strane, najsiromašnija domaćinstva bore se da obezbede hranu. Dve trećine građana iskazalo je spremnost da razvrstava otpad od hrane – kad bi imali uslova za to, a 90 odsto ispitanika smatra da je bacanje hrane veliki ekološki problem, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.

Svaki stanovnik Beograda godišnje baci više od 100 kilograma hrane. Najviše se baca povrće, voće, hleb i meso.

„Unutar najviše prihodovane kategorije, najveći broj ispitanika nikada ne baca hranu, nasuprot tome u rangu od 50 do 80 hiljada dinara prihoda najmanje je onih koji ne bacaju hranu. Tu vidimo šablon da što je obrazovni stepen viši raste procenat onih koji nikada ne bacaju hranu“, kaže Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Samo deset odsto domaćinstava nikada ne baca hranu.

„Pre svega ovo je moralno i etičko pitanje u vreme kada na zemaljskoj kugli imamo toliko gladnih ljudi. Takav pristup hrani i odnosu prema toj temi govori u stvari o neracionalnom odnosu čoveka prema planeti, budućnosti, prema novim generacijama“, rekao je prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

Za godinu dana na deponiju u Vinči dospe 165.000 tona otpada od hrane.

„Suštinski problem jeste njegov uticaj na životnu sredinu u smislu generisanja procednih voda koje imaju visoko organsko zagađenje, zagađuju sve ostale vodotokove. Drugi najvažniji uticaj kada hrana završi na deponiji – jeste emisija deponijskog gasa koji sam po sebi sadrži velike koncentracije metana i ugljen dioksida“, objašnjava prof. dr Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene.

Program UN za životnu sredinu sproveo je istraživanje u pet svetskih gradova – u Indoneziji, Kataru, Ugandi, Kolumbiji i u Beogradu, kako bi pomogli u smanjivanju količine otpada od hrane koji je i uzrok zagađenja i klimatskih promena.

„Rešenja za smanjenje rasipanja hrane su – poboljšanje skladištenja i transporta, bolje planiranje, doniranje bankama hrane, korišćenje za ishranu životinja i za proizvodnju energije“, rekla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Za UN jedan od ciljeva održivog razvoja je odgovorna proizvodnja i potrošnja hrane i da se bar prepolovi količina bačene hrane do 2030. godine.

U Srbiji se godišnje baci 770 hiljada tona hrane. Čak 90 odsto tog otpada završava na deponijama i zagađuje vazduh i vodu. S druge strane, najsiromašnija domaćinstva bore se da obezbede hranu. Dve trećine građana iskazalo je spremnost da razvrstava otpad od hrane – kad bi imali uslova za to, a 90 odsto ispitanika smatra da je bacanje hrane veliki ekološki problem, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.