O odgovornosti zbog inficiranja medicinskih radnika tek „kad sve ovo prođe“

Prvi na liniji odbrane od koronavirusa širom svetu su zdravstveni radnici. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je ukupno zaraženo njih 423, dok se ostali još testiraju. Uprkos navodima epidemiologa da je jedna od najvažnijih stvari da virus ne uđe u bolnice kako bi lekari bili tu da leče građane, prethodnih dana svedoci smo upravo toga.

I dok danima iz Ministarstva zdravlja nema odgovora na pitanje Insajdera da li će iko zbog ovoga snositi odgovornost, ministar zdravlja Zlatibor Lončar govorio je o ovome sinoć gostujući na TV Prva. Kako je rekao, analizom će se baviti kada sve ovo prođe.

Od početka epidemije koronavirusa u Srbiji na svaki način zahvaljuje se medicinskim radnicima koji su prvi na liniji odbrane u ovoj borbi. Građani im u 20 časova aplaudiraju u znak podrške, predstavnici vlasti u gotovo svakom obraćanju pozdravljaju njihove napore i zahvaljuju im se, a doneta je i odluka o povećanju plata od 10 odsto svim zaposlenima u zdravstvu. Mnogi zdravstveni radnici, međutim, iz borbe protiv virusa su povučeni jer su se u međuvremenu zarazili.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji su 423 zaposlena u zdravstvenom sistemu pozitivna na koronavirus. Najviše u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, zatim u Ginekološko akušerskoj klinici “Narodni front”, Opštoj bolnici u Ćupriji…

Poslednji slučaj je i oboljevanje gotovo cele Infektološke službe u Leskovcu gde je načelnica ovog odeljenja i preminula od posledica koronavirusa.

Članovi Kriznog štaba Vlade Srbije odgovarajući na pitanja na konferenciji za novinare naveli su nedavno da je jasno da su se desili “određeni propusti u određenim momentima” gde god postoji veliki broj obolelih zdravstvenih radnika u jednoj ustanovi.

Imajući u vidu ovo, prošle nedelje uputili smo pitanja Ministarstvu zdravlja – da li je vršena kontrola rada zdravstvenih ustanova u kojima je utvrđeno da je veliki broj radnika zaražen, da li je utvrđeno o kojim propustima je reč kao i ko je za to odgovoran.

Lončar: Analizu o odgovornosti ćemo uraditi, to neće nigde pobeći

Deo odgovora stigao je sinoć, kada je ministar zdravlja gostovao u jednoj televizijskoj emisiji. Kako je rekao, kada imate situacije u bolnicama gde je primećen veliki broj zaraženih radnika – imate dva izbora.

„Jedan – da zatvorite bolnicu i sprovedete kompletnu istragu, da vidite o čemu se radi. Ili imate drugi izbor – da u najkraćem roku reorganizujete sve to, uradite dezinfekciju, uradite sve što je neophodno što rade epidemiolozi i u najkraćem roku omogućite da bolnica radi”, rekao je Lončar.

U Srbiji je, kako je dodao, izabrana druga opcija.

“Iz kog razloga? Da bi smo omogućili da bolnica radi, da mogu da dođu hitni pacijenti i da spasavamo živote. Analizu i sve ostalo ćemo uraditi kasnije. To nigde neće pobeći“, istakao je Lončar.

Kako je dodao, ko god da danas izlazi sa analizama da je nešto dobro ili nije dobro treba da zna bi se situacija pravilno sagledala, mora da prođe minimum godinu dana od svega.

„Da se uradi analiza, da se uporede parametri prethodnih godina, da se uporede sa drugim ustanovama …pa tek onda možete da dobijete objektivnu analizu“, rekao je ministar zdravlja dodajući da se broj zaraženih medicinskih radnika menja iz sata u sat, a da se nadležni trude da sve to nadoknade i prilagode kako ne bi osetili pacijenti.

O konkretnom slučaju Dedinja nije govorio, ponavljajući da su sve bolnice dobile instrukcije šta i kako treba da rade.

„Ta bolnica sada funkcioniše. Za sve ostalo imaćemo dovoljno vremena i da se analizira i da se utvrdi šta se desilo, gde se desilo“, dodao je ministar.

Za razliku od Lončara, o ovom slučaju nešto više je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na RTS-u.

Vučić o velikom broju zaraženih na Dedinju: Zamerio sam Bojiću ali to su naše interne stvari

Kako je rekao, mnogo toga je zamerio direktoru Instituta Dedinje Milovanu Bojiću, ali da su to „interne stvari“.

„To su sada naše interne stvari zato što je moralo da bude mnogo više opreza, mnogo više pažnje. On kaže da je imao taj oprez i pažnju. Ja sam taj deo posla obavio“, rekao je Vučić.

Na potpitanje novinarke da li je činjenica da je više od 60 zdravstvenih radnika i devet pacijenata zaraženo ustvari crveni alarm kao i šta znači komentar Kriznog štaba da će o tome „prodiskutovati“, predsednik Vučić je upitao „šta da urade, da uzmu sekiru da mu odrube glavu?“.

„Ne znam šta bih vam odgovorio, nemojte da se ljutite. Ovde se radi o teškoj zaraznoj bolesti u kojoj se i ne trudim da pronađem odgovore na sve i da pronađem opravdanje za sve“, istakao je Vučić ponavljajući tezu da su zdravstveni radnici u svim zemljama ugroženi.

Nadležnima glavni argument – statistike drugih zemalja

Od prvih slučajeva zaraženih zdravstvenih radnika u Srbiji, pojedini članovi Kriznog štaba i predstavnici vlasti iznose statistike iz drugih zemalja. Zanimljivo je da se i ti brojevi baš i ne poklapaju.

Tako je prvu statistku iznela nedavno v.d. direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović. Ona je navela da svuda u svetu zdravstveni radnici budu oko 10 odsto obuhvaćeni epidemijom koronavirusa, „jer su prvi na udaru“.

Nešto veći procenat danas je izneo pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

Kako je rekao, ukupan procenat zaraženih zdravstvenih radnika kod nas je manji od 15 posto.

„To se uklapa otprilike u sve statistike vezane za ostale zemlje koje nisu imali tešku epidemiološku situaciju kao što je Italija, Španija, i sada SAD“, istakao je Gojković.

Prema poslednjim podacima italijanskog Visokog Instituta za Zdravstvo ukupno je zaraženo 11.252 zdravstvenih radnika, a preminulo je 80. Kako piše BBC, U Španiji se procenjuje da je 6.500 ljudi ili, 12 odsto slučajeva zaraženih, bilo medicinsko osoblje dok je početkom marta Kina procenila da je zaraženo oko 3.300 njihovih zdravstvenih radnika.

Oprečne tvrdnje o opremi i protokolima

Od same pojave pandemije koronavirusa u Srbiji, pojavljuju se oprečne tvrdnje o tome da li su poštovani protokoli kao i koliko je i da li bilo dovoljno zaštitne opreme za zdravstvene radnike.

Tako su tri lekara iz Opšte bolnice u Ćupriji, gde je zaraženo najmanje 18 zdravstvenih radnika, javno izneli tvrdnje da nisu poštovani protokoli o izolaciji lekara koji su bili u dodiru sa zaraženim pacijentima.

Navodili su da je bilo propusta u organizaciji posla na početku i u nedostatku zaštitne opreme. Sve ovo demantovao je trenutni v.d. direktora Ivan Milojević. Na pitanje Insajdera da li ipak postoji propust u radu imajući u vidu da je 18 zdravstvenih radnika zaraženo koronavirusom, Milojević je rekao da ne može da licitira gde je ko od kolega zaražen.

Do danas nije poznato ni kako se zarazio veliki broj zaposlenih u GAK Narodni front. To nije mogao da kaže ni epidemiolog Predrag Kon odgovarajući na pitanje Insajdera da li je poznato kako se skoro 50 radnika GAK Narodni front zarazilo i da li su proveravane tvrdnje da direktor ove ustanove nije dozvoljavao maske zaposlenima da ne bi plašili pacijente.

Kako je on rekao, nije imao ove informacije dok ih nije čuo od nas dodajući da je grešaka sasvim sigurno bilo, ali je pitanje da li se one mogu tako personalizovati.

Direktor GAK Narodni front profesor doktor Željko Miković novinarima redakcije Insajder nije odgovarao na pitanja, ali se u međuvremenu oglasio za portal Telegraf.rs gde je rekao da su poštovane sve norme koje je dao Gradski zavod za zdravstvenu zaštitu o tome ko treba da nosi masku, a ko ne.

Dok se i dalje ne zna ko je konkretno odgovoran za to što je virus ušao u pojedine medicinske ustanove, građani su danas na konferenciji za novinare mogli da čuju ko je odgovoran za ulazak virusa u Leskovačku bolnicu.

Epidemiolog Branislav Tiodorović je rekao da je u Leskovcu utvrđeno da se nije dovoljno koristila zaštitna oprema i da je to dalo za rezultat smrt jednog infektologa.

„Imamo vrlo lošu situaciju u Leskovcu na infektivnom odeljenju. Ostali su bez osoblja. Sedmoro njih je pozitivno i obolelo i to je samo dokaz koliko je važni da zdravstveni radnici koriste zaštitnu opremu. Zaštitna oprema nije korišćena ili mi ba tako znamo da nije korišćena dovoljno i da je nije bilo dovoljno i da je to dalo rezultat, strašan rezultat, da je naša koleginica preminula“, istakao je Tiodorović.

Gojković o informacijama o zabrani nošenja rukavica u bolnici „Laza Lazarević“: Proverićemo

Na društvenim mrežama nedavno se pojavio dokument, odnosno odluka rukovodstva Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ kojom se lekarima strogo zabranjuje korišćenje rukavica osim u slučaju manuelnog kontakta s pacijentom. U tom dokumentu, koji je potpisala v.d direktora Ivana Stašević Karličić, navodi se takođe da je potrebno manuelni kontakt sa pacijentima svesti na minimum.

Na pitanje da li su upoznati sa tim, pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković danas je naveo da mu to zvuči neverovatno.

„To mi je prosto neverovatno, proverićemo da li je tačno. Ne verujem da iko može takvu meru da donese posebno zato što su sve ustanove opskrbljene maskama, rukavicama, zaštitnom opremom. Neshvatljivo mi je da tako nešto uopšte može da bude. Proverićemo“, rekao je Gojković.

Autor: Insajder

Prvi na liniji odbrane od koronavirusa širom svetu su zdravstveni radnici. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je ukupno zaraženo njih 423, dok se ostali još testiraju. Uprkos navodima epidemiologa da je jedna od najvažnijih stvari da virus ne uđe u bolnice kako bi lekari bili tu da leče građane, prethodnih dana svedoci smo upravo toga.