Raste prodaja stanova, a većina plaća kešom – ko to daje i po nekoliko hiljada evra za kvadrat
Podeli vest:
Cene stanova i dalje rastu, a raste i prodaja. U prvoj polovini ove godine na tržištu nepokretnosti ostvaren je promet blizu 2,9 milijardi evra, od toga – pola u Beogradu. U prvih šest meseci ove godine, promet je bio za 60 odsto veći nego u istom periodu lane. Rast u građevinskom sektoru najviše doprinosi porastu BDP-a, a sve je više stranih investitora i kupaca.
Najtraženiji i najskuplji su stanovi izgrađeni u kompleksima koji pored stanovanja nude i druge sadržaje, a kupci su sve zahtevniji.
„To podrazumeva da kada dođu kući s posla ne moraju da brinu o parkiranju, imaju divno organizovan stan sa puno svetlosti, nekoliko kupatila, mogu da voze elektroautomobil i da ga pune u garaži, imaju recepciju, obezbeđenje i određene usluge koje doprinose kvalitetnijem životu“, kaže Dušica Gaković iz „Deka inženjeringa“.
Cene građevinskog materijala rastu, a sve je teže naći radnike.
„Poskupljuju materijali, neki građevinski materijali poskupljuju čak i 100 posto a mi u građevinskoj industriji u Srbiji se suočavamo sa situacijom da nemamo dovoljno radne snage i i moramo da je uvozimo iz inostranstva“, ističe Dušica Gaković.
Dve trećine stanova plaćene su kešom i to oni skuplji. A kupci ih vide kao dobre investicije.
„Neke projekte zaista kupuju ljudi koji će zaista u njima i živeti, to su najčešće mladi profesionalci, što iz keša zato što su nešto prodali, ili delom iz kredita. Dosta je ljudi koji kupuju drugi, peti, deseti stan, kojima je to vid štednje novca, koji im ostvaruje sasvim dobru kapitalnu dobit. Što je projekat skuplji, to je više kupaca koji investiciono kupuju stanove, a manji je procenat ljudi koji će tu živeti. Kod jeftinijih projekata po periferiji, to su projekti u kojima se uglavnom kupuju stanovi za život“, objašnjava Nebojša Nešovanović iz međunarodne konsultantske kuće CBRE.
Desetine hiljada gradilišta širom Srbije
Do kraja septembra izdato je blizu 20.000 građevinskih dozvola, a za celu prošlu godinu blizu 22.000.
„Mislimo da će ova god biti rekordna po broju izdatih dozvola. Ti brojevi ne bi značili ništa ukoliko se na osnovu njih ne bi gradilo. Trenutno na teritoriji Repuplike Srbije ima blizu 88.000 aktivnih gradilišta, što je fantastična cifra imajući u vidu da smo i ove godine u kovid-godini, a prošle godine je taj iznos bio blizu 72.000 aktivnih gradilišta“, kaže Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Cene kvadrata na najatraktivnijim beogradskim lokacijama su i do nekoliko hiljada evra. Pored Beograda, najviše cene nekretnina su u Novom Sadu i Zlatiborskom okrugu.
Najjeftinije nekretnine su u južnim i istočnim delovima Srbije i na severoistoku Banata.
Cene stanova i dalje rastu, a raste i prodaja. U prvoj polovini ove godine na tržištu nepokretnosti ostvaren je promet blizu 2,9 milijardi evra, od toga – pola u Beogradu. U prvih šest meseci ove godine, promet je bio za 60 odsto veći nego u istom periodu lane. Rast u građevinskom sektoru najviše doprinosi porastu BDP-a, a sve je više stranih investitora i kupaca.
Podeli vest:
