Šta ako se zarazite koronom između dve doze vakcina?

Iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu rekla je za B92.net da ukoliko se desi da se neko između dve doze zarazi koronom, potrebno je da se javi svom lekaru koju će mu odrediti nov termin.

„Ujutru se vrši revakcinacija u domovima zdravlja u celoj Srbiji, a popodnevni termin je rezervisan za vakcinacija, odnosno za prvu dozu vakcine“, objasnili su za B92.net. Kancelarije.

Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije objasnila je da se revakcinacija ne radi nikako pre 21. dana, ali da može da prođe više od toga i da u tom slučaju neće biti problema, tj. neće doći do komplikacija već postoji mogućnost da se ne stvori dovoljan broj antitela u onoj meri u kojoj se, prema istraživanjima, ona stvaraju u zdravom organizmu.

Ona je za B92.net objasnila da je jako bitno da organizam bude zdrav, da bi dao svoj maksimum, odnosno napravio dobar imunološki odgovor. Sva istraživanja koja je INEP radio dokazala da su vakcine vrlo kvalitetne i efikasne, kao i da su stvorile dobar imunološki odgovor, što dosta ohrabruje.

„Važno je da se zna da između prve i druge doze moraju da se poštuju sve mere jer postoji mogućnost zaraze. Imunitet se gradi od prvog dana, ali antitela se stvaraju nekoliko nedelja nakon prve doze i u tom periodu postoji mogućnost da se dobije infekcija. U slučaju zaraze mora da se sačeka da prođu simptomi. Dakle, ukoliko se zarazite koronom mora da se sačeka da bi se primila druga doza, što nije problem, jedino što je bitno jeste da ne može da bude pre 21. dana“, objašnjava Gjnatović.

I pre prve doze, bitno da ste zdravi

Takođe, pre prve doze potrebno je da budete zdravi da date svom organizmu priliku da da imuološki odgovor, zato je bitno da se maske i dalje nose. Pre, između dve doze, kao i nakon revakcinisanja. 

A šta ako ste već preležali koronu?

Gnjatović je istakla da oni koji su preležali koronu ne bi trebalo da žure sa vakcinacijom.

„Njima će svakako pomoći, daće jaču zaštitu, ali možda bi trebalo dati prednost ljudima koji nemaju nikakvu zaštitu“, objasnila je Gnjatović.

„Nakon druge doze ista je priča. Pun efekat se očekuje dve nedelje nakon druge doze, međutim potrebno je i dalje poštovati mere zaštite, jer ne postoje čvrsti dokazi da vakcina u potpunosti štiti od prenosa virusa. Dakle možete da ga prenesete dalje. Ono što napominje jeste da njihova istraživanja pokazuju da vakcine daju dobar odgovor, čak i nakon prvih doza.

„Dobar imunitet znači da verovatno u slučaju zaraze mi nećemo razviti težu kliničku sliku, ali moguće je da možemo da širimo virus, iako su male šanse da se tako nešto desi i dalje je bitno da se nose maske“, objasnila je Gnjatović.

Ona je, kako kaže i vakcinisana i revakcinisana, te se nekoliko dana nakon druge doze desio veliki skok antitela. U Srbiji ljudi dobro reaguju na vakcine, a kako tvrdi uvek postoje pojedinci koji možda neće stvoriti dobar imunološki odgovor, ali ne ako posledica vakcine, već njihovog zdravstvenog stanja.

Svaka imunizacija pomaže

Nezgodno je, kako kaže, precizno tvrditi koliko bi ljudi trebalo da se vakciniše da bi zaustavili epidemiju.

„Tu je problem i što se kod nekih ljudi antitela stvaraju, dok se kod drugih ona gube. Svakako što više pojedinaca da svoj doprinos usporavanju širenja virusa, to ćemo lakše dostići kolektivni imunitet. Da bismo do njega došli potrebna je cifra od 60 do 80 odsto onih koji imaju imunitet, a tada možemo reči da smo na putu da se rešimo virusa“, kaže Gnjatović.