Rudarenje bitkoina – zarada virtuelna, a šteta realna

Tokom poslednjih nekoliko godina višestruko se uvećao broj ljudi koji „kopaju“ kriptovalute. U Srbiji ih je na desetine hiljada. Tamna strana virtuelnog novčića je ugrožavanje energetske stabilnosti. Iako se kompletno poslovanje obavlja onlajn, digitalni novac negativno utiče na realnu životnu sredinu.

Jak kompjuter, mnogo struje i internet – te tri stvari potrebne su da se iskopa bitkoin iliti digitalno zlato. Širom sveta za kriptovalutama traga nekoliko miliona popularno nazvanih, rudara. Godišnje troše struje kao cela Argentina.

„Sada je Amerika prilično ubedljivo najjača tu, slede je Kazahstan i Rusija, pa posle idu i mnoge druge zemlje. Konkretno Evropa nije previše jaka jer je u mnogim evropskim zemljama struja dosta skupa, a struja je tu praktično glavni trošak i rudarenje je zastupljenije u zemljama gde je trošak električne energije manji i gde energije ima prosto dovoljno“, navodi Aleksandar Matanović, osnivač i suvlasnik onlajn servisa za otkup i prodaju bitkoina ECD.

Mašine koje 24 sata rade da bi iskopale digitalni novac uglavnom se koriste samo za te namene. Tehnologija se brzo unapređuje, pa se često menjaju. Neretko završe kao elektronski otpad.

„One kad završe svoj vek kao rudari ne mogu da se upotrebe ni za šta drugo, mogu da se rastave na delove i da se recikliraju, ali kao gotova mašina ne može se upotrebiti ni za šta drugo“, dodaje Matanović.

Te mašine napajaju se strujom koja se najčešće dobija sagorevanjem uglja, što povećava aero-zagađenje. 

Analize pokazuju da zbog rudarenja kriptovaluta u atmosferi završi toliko ugljen-dioksida da bi širom planete trebalo zasaditi najmanje 300 miliona stabala godišnje kako bi se neutralisale te štetne posledice.

„Da stavimo u realtivne okvire, jedna operacija kopanja kriptovaluta, koja prihoduje otprilike dve prosečne plate u Srbiji, troši isto energije kao 20 stanova u Beogradu što potroši na grejanje u jednom mesecu. To su oportuni troškovi – da li mi želimo energiju da upotrebimo u neke produktivne aktivnosti, ili želimo da je upotrebimo da nam nešto privređuje, a da ne stvaramo nikakvu realnu vrednost“, ukazuje Ljubiša Mijačić, stručnjak za resurse iz životne sredine.

Zbog ogromne potrošnje energije i drugih negativnih efekata, nekoliko zemalja, među kojima i Kina – donedavno centar rudarenja, zabranile su tu aktivnost i upotrebu digitalnih valuta.

Tokom poslednjih nekoliko godina višestruko se uvećao broj ljudi koji „kopaju“ kriptovalute. U Srbiji ih je na desetine hiljada. Tamna strana virtuelnog novčića je ugrožavanje energetske stabilnosti. Iako se kompletno poslovanje obavlja onlajn, digitalni novac negativno utiče na realnu životnu sredinu.