Istraživanje: Šta o ljudima govori to što ne žele da nose masku

Nošenje maske postala je osnovna navika tokom pandemije koronavirusa, a do sada se pokazala učinkovitom u zaštiti od zaraze. Ipak, pojedini se još uvek protive nošenju maski, navodeći razloge poput „osećaja gušenja“, „nedostatka kiseonika“ i nazivajući pandemiju „velikom teorijom zavere“. Svi znaju nekoga ko govori ove stvari.

Brojne su studije pokazale da čak i nošenje jednostavne maske može smanjiti rizik od infekcije za veliki postotak, ali uprkos tome, neki se i dalje protive nošenju maski.

Brazilsko istraživanje otkrilo je da ljudi koji odluče da neće nositi masku ne samo da izlažu riziku druge oko sebe, već se upuštaju i uživaju u antisocijalnom ponašanju. Uz to, studija je pokazala da su oni koji ne žele nositi masku često neprijateljski raspoloženi, žalosni, varljivi, samozadovoljni i sebični.

Prvo takvo istraživanje analiziralo je obrasce ponašanja između 1.500 ljudi, starih između 18 i 73 godine u Latinskoj Americi. Ispitanicima je postavljen niz pitanja, a analizom je uočeno da bi učesnici mogli biti podeljeni u dve kategorije – asocijalne osobe koje su oklevale i popustljive kategorije, koje su bile pozitivnije prema preduzetim merama i manje otporne prema nošenju maski.

Stručnjaci veruju da ljudi u antisocijalnoj kategoriji imaju mnogo zajedničkih osobina s osobama kojima je dijagnostikovan antisocijalni poremećaj ličnosti (APSD).

Naučnici veruju da bi ova studija mogla pomoći zdravstvenim stručnjacima da sprovode bolje politike i edukuju građane o važnosti nošenja maske u vreme pandemije. Osim toga, studije su pokazale da maske ne izazivaju probleme s disanjem, prenosi E-Times.

Nošenje maske postala je osnovna navika tokom pandemije koronavirusa, a do sada se pokazala učinkovitom u zaštiti od zaraze. Ipak, pojedini se još uvek protive nošenju maski, navodeći razloge poput osećaja gušenja, nedostatka kiseonika i nazivajući pandemiju velikom teorijom zavere.