Neadekvatna upotreba antibiotika može biti opasna
Podeli vest:
Povodom Evropskog dana antibiotika 18. novembra i Svetske nedelje svesti o antimikrobnim lekovima koja traje do 21. novembra, kampanja “Pitajte nauku – pitajte lekara“ upozorava na nepravilnu i prekomernu upotrebu antibiotika i antimikrobnih sredstava. Suočavamo se sa globalnim problemom – rezistencijom na antimikrobna sredstva, koja podrazumeva i otpornost bakterija na antibiotike, što već danas predstavlja uzrok 700.000 smrtnih slučajeva godišnje. Prema proceni medicinskih stručnjaka, do 2050. može se očekivati i do 10 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih rezistencijom.
Sa pojavom antibiotika, bitka protiv bakterijskih infekcija kao što su upala pluća ili infekcije nakon operativnih intervencija, bila je dobijena na neko vreme. Od tada je hiljade smrti sprečeno, da bi se danas, u 21. veku, ponovo borili sa bakterijskim infekcijama, Vremenom su bakterije postajale otporne na antibiotike, prevazilazeći njihove mehanizme dejstva, ugrožavajući dostignuća moderne medicine. Transplantacije organa, hemioterapija i operacije kao što je npr. carski rez, mogubiti rizične u uslovima nedostatka efikasne antibiotske profilakse i terapije.Gubitkom efikasnosti antibiotika,naši životi bi ponovo mogli biti ugroženi najobičnijim infekcijama i lakšim povredama.
Otpornost bakterija na antibiotike ili rezistencija na antimikrobna sredstva (AMR – Antimicrobial resistance) već sada predstavlja razlog porasta mortaliteta i može uticati na zdravlje svakog od nas. Ukoliko ne zaustavimo AMR i preuzmemo potrebne korake , kako na nivou država, tako i na nivou pojedinaca, ovaj broj bi mogao dostići 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje do 2050. godine, što je više od trenutnog broja smrtnih slučajeva usled malignih obolenja.
Najčešće zablude o antibioticima
Podaci Evropskog sistema za praćenje otpornosti na antimikrobne lekove, pokazuju da je problem rezistencije na antimikrobne lekove u Evropi sve veći, posebno u zemljama gde je veća potrošnja antibiotika. Na primer, skandinavske zemlje i Holandija, u kojima je potrošnja antibiotika manja, karakteriše nizak nivo rezistencije, dok je u južnoj Evropi, gde je potrošnja antibiotika veća, prisutan visok nivo rezistencije.
Bez obzira na nivo rezistencije na antimikrobne lekove u bilo kojoj zemlji, ovo pitanje postaje ključni globalni izazov. Zbog prekomerne i neodgovarajuće upotrebe antibiotika, neadekvatne prevencije i kontrole infekcija, na antibiotike je otporno sve više bakterija. Antibiotici deluju na osetljive bakterije, dok s druge strane otporne bakterije nastavljaju da rastu i umnožavaju se čak i kada su izložene dejstvu antibiotika, što omogućava dalje širenje i pojavu rezistentnih infekcija čak i kod ljudi koji nisu uzimali antibiotike.
- Svako od nas može doprineti sprečavanju i kontroli širenja rezistencije na antibiotike prateći nekoliko jednostavnih smernica:
- Koristite antibiotike samo ako vam ih je lekar propisao.
- Nikada ne uzimajte antibiotike ako vam lekar kaže da vam nisu potrebni.
- Uvek se pridržavajte saveta lekara kada koristite antibiotike.
- Nikada nemojte deliti ili koristiti preostalu količinuantibiotika.
- Sprečite infekcije redovnim pranjem ruku, higijenskim pripremanjem hrane, izbegavanjem bliskog kontakta sa obolelima, sigurnijim seksualnim odnosom i vakcinacijom.
- Prilikom pripreme hrane birajte namirnice koje su proizvedene bez upotrebe antibiotika.
Antibiotik protiv prehlade ne, protiv bakterijske infekcije da
Većina slučajeva prehlade i gripa je uzrokovana virusima, tako da antibiotici nisu efikasni protiv njih. Takođe ne ublažavaju simptome prehlade kao što su kašalj ili kijanje. Neodgovarajuća upotreba podrazumeva i nepravilno korišćenje antibiotika, kao što je skraćivanje trajanja lečenja, smanjenje doza i uzimanje antibiotika ređe nego što je propisano, na primer dva puta umesto tri puta dnevno. To znači da u organizmu nemamo dovoljnu količinu leka, zbog čega će bakterije preživeti, pa čak i postati otporne.
Istina je, međutim, da u nekim slučajevima lekar propisuje antibiotik čak i kod virusnih infekcija što može dovesti do zabune. Iz ovog razloga treba naglasiti da se antibiotici ne daju za lečenje same virusne infekcije već zbog mogućeg razvoja sekundarne bakterijske, kao jedne odmogućih posledica postojeće virusne infekcije.
Šta su antibiotici
Antibiotici su hemijski veoma različite supstance koje svojim delovanjem ubijaju bakterije ili inhibiraju njihov rast Mehanizmi delovanja su različiti, jedni narušavaju sastav bakterijskog zida, što dovodi do razgradnje bakterije, drugi remete stvaranje proteina koji su bakterijama potrebni za preživljavanje, a treći utiču na DNK bakterija i sprečavaju pravilnu transkripciju informacija sa DNK na RNA.
Šta znači nepravilna upotreba antibiotika
Većina slučajeva prehlade i gripa je uzrokovana virusima, tako da antibiotici nisu efikasni protiv njih. Takođe ne ublažavaju simptome prehlade kao što su kašalj ili kijanje. Neodgovarajuća upotreba podrazumeva i nepravilno korišćenje antibiotika, kao što je skraćivanje trajanja lečenja, smanjenje doza i uzimanje antibiotika ređe nego što je propisano, na primer dva puta umesto tri puta dnevno. To znači da u organizmu nemamo dovoljnu količinu leka, zbog čega će bakterije preživeti, pa čak i postati otporne.
Napomene
Kod najčešćih bakterijskih infekcija, uključujući infekcije urinarnog trakta, sepsu, spolno prenosive infekcije i neke oblike dijareje, širom sveta primećeni su visoki nivoi rezistencije na antibiotike koji se često koriste za lečenje ovih infekcija, što ukazuje na smanjenje efikasnih antibiotskih terapijskih opcija. Posebno zabrinjava brzo globalno širenje višestruko otpornih i pan rezistentnih bakterija, takođe poznatih kao supermikrobi, uzročnika infekcija koje se ne mogu lečiti postojećim antimikrobnim lekovima.
Uticaj AMR je najveći u sredinama sa ograničenim resursima i među osetljivim grupama, kao što su novorođenčad i mala deca. Bakterijska pneumonija i sepsa su među vodećim uzrocima smrtnosti dece mlađe od 5 godina. Oko 30% novorođenčadi sa sepsom umire od infekcija bakterijama koje su otporne na više antibiotika.
Povodom Evropskog dana antibiotika 18. novembra i Svetske nedelje svesti o antimikrobnim lekovima koja traje do 21. novembra, kampanja “Pitajte nauku – pitajte lekara“ upozorava na nepravilnu i prekomernu upotrebu antibiotika i antimikrobnih sredstava. Suočavamo se sa globalnim problemom – rezistencijom na antimikrobna sredstva, koja podrazumeva i otpornost bakterija na antibiotike, što već danas predstavlja uzrok 700.000 smrtnih slučajeva godišnje. Prema proceni medicinskih stručnjaka, do 2050. može se očekivati i do 10 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih rezistencijom.
Podeli vest:
