„Robote, ustani!“, naredba je koju daje 16-godišnji Oskar Konstanca i polako, ali sigurno veliki okvir pričvršćen za njegovo telo ga podiže i on počinje da hoda.
Spojen s ramenima, grudima, strukom, kolenima i stopalima egzoskelet omogućava Oskaru, koji boluje od neurogenetskog poremećaja zbog kog signali iz mozga ne stižu do njegovih nogu, da hoda po sobi.
„Pre je neko morao da mi pomaže u hodanju, a ovo mi daje osećaj samostalnosti“, rekao je Oskar.
Njegov otac Žan-Luj Konstanca suosnivač je firme koja proizvodi egzoskelete.
„Jednog dana me je Oskar upitao: ‘Tata, ti si inženjer, zašto ne napraviš robota s kojim ću prohodati?“, priseća se otac.
Kako kaže, za deset godina, invalidska kolica više neće biti potrebna ili će ih biti mnogo manje. I druge firme širom sveta proizvode egzoskelete, takmičeći se čiji će biti lakši i jednostavniji za upotrebu.
„Robote, ustani!“, naredba je koju daje 16-godišnji Oskar Konstanca i polako, ali sigurno veliki okvir pričvršćen za njegovo telo ga podiže i on počinje da hoda.